Дело

394 Д Е Л 0 гоног постајања, коју је поставио биолог Келикер). Осим тога Хартман је присталица и тако зване мутационе теорнје постанка организама (коју је поставио ботаничар с1е Упез), по којој трансформација једне органске специје у другу преставља један једноставан скок. Појам несвеснога добија нарочиту важност код Хартмана у Психологији. У односу на Психологцју разликује Хартман три врсте несвесности: прво физиолошки несвесно, друго релативно психолошки несвесно и треће апсолутно психолошки несвесно. Прва врста несвеснога обухвата све материјалне диспозиције централног нервног система, на којима ночива свеснн нсихички живот. Друга врста несвеснога обухвата свести нижих нервних центара, чији садржај остаје несвесан за највишу свест у организму, за централну свест великог мозга. Трећа врста Несвеснога то је несвесно* у строгом ужем смислу Метафизике несвеснога, то је сама несвесна духовна функција апсолутног духа. Све те три врсте несвеснога употребљава Хартман у својој Психологији за објашњење свесних нсихичких појава. Данашња Психологија, у колико признаје несвесно као фактор свесног пснхнчког живота, нризнаје га само у првој форми и у том смислу нико не може порицати да несвесно игра фундаменталну улогу у нашом психичком жнвоту. Али Хартман тврдн, да је значај друге две врсте несвеснога много већи, •да прва врста несвесног служи само као несвесна материјална дшдлога свесног живота, али да је сам несвесни садржај те несц^сне материјалне подлоге несвеспо од оне друге две врсте. Он узд . на име пре свега, да у сваком појединачном материјалном (или спољњем) инднвндууму, чији су ноједпначни делови у довољној вези један с другим, постоји свесни психичкн живот. Колико год има ступњева индивидуацпје толико постојп н ступњева свесностп. Најнижи ступањ индпвидуације престављају праатоми, а пошто је сваки такав праатом нрост, то ништа не смета претпостављати, да се у сваком од њих налазп свест. Ова свест најпростпје је могуће врсте, ступањ њен је најнижи могући ступањ, атомска свест може садржавати само проста осећања бола и задовољства. II у хемиским атомима и молекилима може се претпоставити свест која представља суму свесних појединих атома, који чине саставне делове тих виших целина. Неорганскн комплекси молекила пак не могу садржа-