Дело

ИЗ ПЛАМИЧАКА Београд онадеш ли, док је зора Ширила рујни крас, II ветрић лако нијао С ливаде житни клас И цветак свежи мирисан Мирио око нас; Знадеш ли, док је с.унце Златило брда ред, А уста док су жељно С усана пила мед; Знадеш ли, шта је душа У часу снпла том, Каква се мис’о крила У срцу, лане, мОхМ? Сањ’о сам да је љубав На земљи, душо, свуд, Милине беше пуна Млађана моја груд, Мпс'о ми беше топла К'о мајскн љупки дан Сањ’о сам, душо, сањ'о... II сан је ост'о сан. Јела П. СпасиЂа 4*