Дело

ЊННА ЉУБАВ 59 не гледа н не помиње Ержпку, ма да је знала, да се он увек само шали кад је помене, али јој некако и та шала удараше по сред срца, волела је да је нема никако; па кад је после неколико дана устала, она, онако љупка, свежа, стаде преда њ и пре но што је он имао времена да почне, поче она: — Тако ћу ја тебе! Као мало дете! Да слушаш! Да си паметан, те да ме у свему слушаш, боље бп тп било. Не бп те јела ала и врана! Толике ти паре пропадоше! Па да тн бар ко рече: хвала! Него ти се смеју! А ако ти ја што рекнем, онда то не ваља, ја сам луда! зацрвениш се! надујеш нос као песница! избечиш очи! Тако ти и треба, кад нећеш да ме слушаш! Кобајаги, човек се брине за нас! За нас ради, на нас мисли! А сутра да цркнеш — на шта ћеш да ме оставиш. Нптп знам шта имаш, ни код кога; као да си начинио некн уговор, да ннкад не умреш! — Од куд ти знаш да ћу ја да умрем пре тебе? — пнта је он, а већ је по мало љут. Она се трже. Виде куд је отишла. Хтела би све да зна, а зашто, то нп сама не зна. Но, не сме да продужи, бојп се а не зна ни сама од чега. — Ништа... тек онако!.. одговори, па би хтела да говори о чему другом, али он погоди њену намеру, па# се развика: — Шта: Ништа!.. Шта: тек онако! Сто пута сам тп казао, ' да све што те се не тиче, нећу да ме питаш!.. II ти опет! Као да нарочито хоћеш да ме једиш!? — Што тн не гледаш твој посао ?.. Што не гледаш кућу ?.. па се онда стане освртати, тра жећи ма шта, за што би се закачпо, како би у неколико олакшао себи, за нанету увреду. Али ннгде ништа не видп, па га н то наједи; те немајући у томе ослонца за даљи напад, он се сети деце и настави: — Где су тп деца? — Скитају се по комшилуку ко сирочад! — Је ли!.. Несрећо једна!.. Где су тн деца, а?!. Она ћуташе. Само се подбочила, па га гледа. — Говори, где су деца! — Отерала сам их!.. Не волем их!.. Па шта ми можеш?.. — Тн ми пркосиш! — рикну он и заману. — Де!.. Де!.. Да видим!.. рече она пакосно, па му се приближи н упиљи у лице. — До сад то ниси. Сигурно си постао паметнији, кад и то знаш!.. Де!.. Де!.. и дрско га зачикиваше. Њему дође да побесни. Још јаче, спустивши руку, внкну: