Дело

58 Д Е Л 0 II тад настаде хрвање, он се заценио, па не може да се борн, већ га она савлада и претрпа јорганима: — Ти су луда! — викну он. — Ако сам! Само ти лези! Јесн ли чуо! Лези! —викну она, кад се он промешкољи да устане. Два дана ћепГту лежати. — А где је Ержика? упита је он. — Ђаво вас однео обоје! Несрећо Савамалска! цркаваш н мнслиш на Ержику! А ја да се помамим од бриге. Иди, па цркнп! Луда ја! Да ’оћеш што пре! Не брини се ти за мене. Лако ћу ја. На сваком прсту имам по шест! II то све господа! Бар ћу да будем госпођа, а не бакалка, впнарка и ђаво те твој знао шта све ниси!.. Па се на један мах тргне, учини јој се да је он некако другојачије, са болом гледа, те га загрли и поче јецати: — Нвје Стево, Бога ми! Пусти мој језик! Научио као чегртаљка! А не мислим тако, Бога мп! Куд бих ја кукавнца без тебе! Ти си мени све и сва! Опростп ми мој Стево Ето, нећу више!'. II све га страсније милује и љуби. Он се подао сасвим. Нешто је размислио како му стоји посао, па види да може да је послуша, без нкакве штете по радњу. оатим оеећа, да заиста треба да се одмори, јер све дрхти, збуњен је, и често малакше у сред посла, па ни маћи. Она сва срећна што је он послушао. Трчи и гледа по кући, завири но неки пут у дућан, да види шта се тамо ради, па се опет враћа кући, облеће око њега, разговара га, милује и нема те жеље, коју му она не би задовољнла, тога посла, који би он захтевао а она не би урадила. Ова га два дана одмора променише, готово оживише, али се и она променила. Он дошао некако свежији, пунији, леп, а она клонула од неспавања, бриге за њим; колико је само пута, ноћу, усред најслађег сна, скочила из постеља на најмањн шум, усплахирена и престрављена дошла код његове постеље, нагнула се над њим, гледала га, ослушкивала му дисање и стајала тако нема, непомична, без мислп, без схватања, утонула у страх. Због тога је дошла бледа, уморна; образи јој упали, очи утекле далеко под чело, па поглед дошао некако мутан, увек сањив; али се она никако не подаје, храбри се, куражи, док он не подвикну и она леже у постељу. Дозвао рођаку да помаже, а он свакн час долазн кући, да види шта ради она. Брижан је, не шалн се, само је строг и забрањује, да она више тако ради. А њој мило што он никако