Дело

ЊИНА ЉУБАВ 57 говара она, али осећа, како јој ова шала иде на сплу, па га оиет бојажљиво гледа. Она примећује да он слабн, непрекидни 'рад, рад пун једа и немира растрза га на све стране. Никад мира и спокојства. Оно неколико тренутака у кући што се нашали, то му је све, иначе у послу, у вечитом послу, који му односи здравље и жпвот. — Одмори се мало! Надокнадићеш то после. Видиш какав си! Смршао си! Начинио си се као дете! Само два три дана, па после продужи, нико ти неће бранити. II једва га је некако натерала после ручка те је легао. Она је децу умирила и утишала. Сву их отерала код неке комшике, само да се он одмори; узела штрик, села крај његове постеље и гледа како узнемирено дише, трза се и све нешто шапуће, као да бунца. Њу подилазн страх, од чега н како, не зна нн она сама, па се једн на себе што то није раније видела, већ је шта више својим пакосним одговорима још више у њему изазивала брига иједа, дође јој крнво на саму себе, сматрајући се као саучесник са осталима, па прекнде да, плете н погледа га тако нежно, као да је хтела тим погледом да поправи све погрешке, да унншти све увреде које му је напела, и гледајући га, учинп јој се сувнше мршав и блед, готово као мртвац, па је подиђе неки страх, наже се њему ближе, као да би својим дахом да појача његов, својим животом и љубављу да оживн све у њему што тако лагано сагорева, па најзад осети немоћ у себи, а мисли као помамне доношаху јој све црње и црње слике; као он мртав лежи, њега нема више, нема оне веселе и љутње и шале, на коју је она тако навикла, сетила се, да јој је све празно, кад дан без тога прође, те цео комшилук мисли да су се они посвадпли, да је већ дошло до раздвајања, а они тек тада најслађе отпочињу да се љубе, милују, док се онет не посвађају и опет не помире... ништа од свега тога нема, све је то ишчезло с његовим последњим дахом... и она задрхта, плетиво јој паде с колена на под, и она се наже над њнм, сва обливена сузама и отпоче га љубити. Он се трже и скочи с постеље. Она се на један мах поврати. — Нећеш, куд си наумио! — викну строго. — Јеси ли тп луда! — викну он зачуђено. — Луда сам била што нисам и до сад овако! — Внди какав сп се начинно! Лези ту па прк... па се одмори!