Дело

ЈАКА КАО СМРТ 11 б продре у њ каквом пријатељском речју, да у њ загњури своју љубав као у какво верно 'прибежиште, отворено само за њу. Чему то што љубите, што се потпунце предајете када вам, ненадно, онај коме сте дали цело своје биће и сав живот свој, све, све што сте нмали на свету, умиче јер му се допало друго лнце, и онда постаје, само за неколико дапа, скоро странац. Странац! Он, Оливије? Он је њој говорио као и негда, истим речима, истим гласом, истим тоном. II опет је било нешто међу њима, нешто необјашњиво, несхватљиво, несавладљнво, скоро ништа, оно скоро нпшта што надима једрила када ветар дуне. Он се удаљавао, збиља, удаљавао се од ње, помало свакога дана, сваким погледом који је бацио на Анету. Он сам није хтео да јасио прозре своје срце. Осећао је љубавно врење, неодољиву привлачност, али није хтео ништа да зна о томе, остављао да све тече како тече, уздао се у пенредвиђене случајеве жпвота. Ни о чему се више није бринуо до о вечерама и вечерпма између тпх двеју жена, које је жалост издвојила од свега комешања отменога света. Како је код њнх сретао само безначајна лнца, Корбелеве и Мизадија. осећао се готово сам међу њима. а како скоро никада није виђао војвоткињу и маркиза, за које су била одређена јутра и дани за видела, помишљао је да је вепчање одгођепо за неодређено време. II Анета никада није говорила пред њиме о Г. де Фарандолу. Да ли је то било из природне срамежљивости, или, зар, из тајнога иогађања женских срдаца које им предочи оно што не знају? Недеље су протицале за недељама и ништа се не променп у томе животу, и настаде јесен, која допесе собом састанак скупштипе раније но обично, због политичкпх опасности. На дан отварања требало је да, граф де Гијероа одведе на седницу Парламента Г-ђу де Мортмеи, маркиза и Анету, пошто доручкују код њих. Само графица, усамљена у својој све већој бризи, рекла је де ће остати код куће. - Баш усташе иза стола, нили су кафу у великоме салопу и били су веома весели, Граф, срећан што ће се иа пово прихватити парламентарпих послова, то му је било једино задовољство, говорио је скоро духовито о тренутноме положају и незгодама Републике; Маркиз, иотпуно заљубљен, одговарао му 8*