Дело

ЈЕДНА РЕТКА КЊИГА (Успомене са пута у манастир Левич) Не само о манастирскнм славама на којима се слеже народ из најудаљенијих крајева, већ и сваком другом приликом, Господин је нас своје млађе чиновнике слао у народ по скопском санџаку да се на самом врелу упознамо са приликама, жељама и асппрацијама народним. Упознавање народа у самом иароду вреди више но све књижурине о народу. Да се може радити успешно потребно је познавати народ, „теорисање“ о народу почетак је неуспеху. Та заблудела теорисања довела су код пас до сасвим изврнутих појмова о „бугарофилству и бугарофопству“. У нас су се са ауторитативном компетентношћу третирала питања о којима се није имало ни .искре познавања. Са олимпијских висина посматрао се народ као нешто са свим анстрактно, изводиле суноврате дедукције. А заборавило се да је народ реално, скуп многих и разних чињеница које треба најпре испптати нозпати да би се за народ могло радити. Тих заблуда било је и наивних и злонамерннх. Док су једне песвесно наносиле штете, друге су то у провидној намери. П док се прве губе са све тачнијим изношењем реалних прилика, друге, на жалост, није могућно сузбнти. Ови чести одласци у парод нама су били 'од драгоцене користи. Погрешно схваћена, наслеђена, стечена, убризгана мпшљења кориговала су се. На тај је начнн један наш колега отровани Павле ностао времепом пеукротими Савле. Неусирена крв сриских мученика која се нотоком лила излечила га је убрзо од његовнх „бугарскпх фантазнја".