Дело

ЈЕДНЛ РЕТКА КЊПГЛ 125 дноставне даске нагризају се, масно-бојни танети љуште се као змнјска кошуљпца. На огромном огњишту са 18 рупа кокоши се легу. Свуд велпчанствена, нема, злокобна пустош, свуд распад. II ови се дворн распадају као и њнхпа силна царевина. Чаир манастира Благовештења зелеио-таман као какав облак оцртава се па Скопској Црпој Гори; воз већ успорава кретање, хоризонат све ужи, с обе стране планински изданцн све се више један другом ближе, кроз њих шумно хуји бесни Лепенац, не види се внше ни купасти врх горостаспог Љубетена, тереп се све више уздиже, воз једва мплп, улази у Качаничку клисуру. Зеленп проиланцп, шумнн Леиенац који се бесно пенуши и разбија о сплно камење са снежннх висова, пруга железничка н стари босански друм — то је све. Некад је овај друм бно један од најважнпјпх, њиме су пролазили силнп босански каравани, многе војске; данас се види једва по којп Арпаутин који на коњпћу или магарцу натоварио оно мало намирница што је овде дала нрирода н носи у Скопље на пазар; друм је сав зануштеп; у овим врлетнма, без народа, тешко га је и било одржатп; местимице једва се внде трагови старог друма; оброњено камење свега га је засуло; време ће га тако зар и са свим унпштити. Њега је већ одавна заменнла железница која у многом подсећа на секундарне пруге немачкпх Д\ЧШ)1аи-а; ннје никако чудо да воз често пута мора да чека путника док се воде не напије или Богу пе помоли; једпом је један војник у велнкој нужди искочио пз воза и воз је морао стати и причекати га. Качаничка клисура увек има својих дражи. II кад је сва у белом руху и кад је сва зеленилом обвијена. Најпријатнији је хитроногн Лененац, помамно јурн нпз врлети, пенушећи се, бијући се ненушавим валима о непомично стење са планипа обромљено, јури у сусрет ка умиреном Вардару. Лепенчева музика прнроде далеко је пријатнија но помамно алаукање дивљих Арнаута у колима. А то алаукање прати једнако. Воз и по последњи пут писну, прошао се и последњи тунел, Качаничка Клисура била је за нама. Пред самим Качаником, у једној рупи, поред саме пруге подигнута је једна текира. Веле да је текира Мусе Кесеџије. А у врху на планинн чува му се гроб. Верни поклоници нророка п Ислама моле се ту Богу, бацају по којп мангар, по који хлеб, откидају од уста на да.ју текнјп за нокој душе својнм умрлнма; од тих мило-