Дело

Г26 Д к Л 0 срдиих дарова верних п живи хоца п;з текије, то је његова плата; Турчнн неће проћн туда а да не оставн ма шта. Како је ту воз пре јурпо брже но обнчно, Турци су се много иута молилн днрекцпјп желеоннца да се успори воз. Кад им молбе дирекцијн не помогоше, обратнли су се аустриским копсулнма, пошто је железннца аустрнска. II молбе су им услпшили. Ноз ту сад једпа мплн. Аустријанцп су тако предусретљиви нрема сваком; никог неће одбптп па бпо п црнн Цигапин; тпм фрапирају овај нрост свет. II он је нреусхпћен њпховом услугом и помоћи, н пе нада се, јадник, да су теуслуге скуне, прескупе. Качаник је данас чисто Арнаутскн. С леве стране виде се последњп остаци некпх јаких зидина, веле, да су то били дворцн Краљевпћа Марка. С деспе је некад чувени босански хан. Сва околина око Качаника је чпсто арнаутска. Ту је легло окорелих зликоваца који су страх и трепет Горњој Морави. Зулумима, крађама, уцепама, иаљевинама итд. упронашћују материјално народ, доводе га до просјачког штана, од њих се не да живети, народ се полагано сељака у склоиитпје н сигурније крајеве; Арнаутн се увлаче лагано на њнхова места, док це окуинрају све; у врло кратком времеиу постају далеко многобројннји но староседеоци: ностенено се иод њиховом навалом губе српска пасеља; процес се брже развија но што би се и могло мислитп, захваљујући власти која то и подржава. Мало даље од Качаника па се опет почиње да номаља дпвна пирамида тапковптог Љубетена. Уздигла се у облаке н пара небо. А Шар се нружа даље ка Тетову као огроман реп Љубетенов. Са равног Косова уздижу се овн врховп Богу у висинс. По њима скачу с врлета на врлет лаконоге гемзе, врло редак лов. Где се стане на Косову, исиречио се силан масив Шаре. Довољно је гледатп га па да се окапе свих тричарија шаблонског трулог живота; да се вине иебу у облаке; душа добија махове, полета ка нечем узвишеном, неразумљивом, нејасном. Слобода на тим врховима што не спустише своја крила и робу у равници! Поред самог Шара пружила се шумовита сиринићска жупа — наша жуиа. Феризовић се нарочнто подигао са железницом. Одатле водн друм за Призрен—Ђаково, Призреп—Скадар, Гилане. Ту се слегла сва трговина за те крајеве. Насељеници већпном трговци комнсионари. Грк и Цннцарин не фале п овде. Бежећи од зулума нз својпх завичаја они су се један по један слегалн