Дело

ЈЕДНА РЕТКА КЊИГА 127 овде. Својом умешношћу они су убрзо постали господари трговпне. Њихова досељавања и данас се могу иратпти па Косову. По једап одбегник отворн дућанче и тргује са свнм, прекупљује све, позајмљује све, нодноси све: н ругло и нодсмех и батине. Њему је само стало до новца; вредан јекао кртица. Кад се мало скопитио довлачн жену и децу; а кад су се укметили, доћи ће ред и на рођаке н његове и његове жене. Ностепено тако јача њпхова колонија. У кући увек говоре матерњим језиком, те због тог и говоре врло рђаво српски, ма да не дају рећи да нису Срби. На зиду им висе слике из грчког владалачког дома. У Феризовићу их има и доста и богати су. Богатством су потплатили свет те њихов човек као ага у суду заступа српске пнтересе. Народносна борба, тако грандпозпа у Маћедонијп, и овде се у малом рефлектује. Радом грчкога консула у Скопљу овде је отворена грчка школа; Куцовласи у инат Грцима отворе и своју школу. Тако сад у Феризовићу поред српске школе која броји иа 50 ђака и у којој се до сад обучавала и деца и Цинцара и Грка постоји и грчка и влашка са по једном учптељицом и 5—6 ђака. Турци се и овде као и свуд држе истог принципа: немоћппма и слабима учиппће све ма и били уверени да то нема смисла; пад јачима ће искаЛНТ1Т сав свој гнев, чиниће све само да би их што пре ослабили, они не трпе нигде надмоћност једне народности; свим средствима помагаће слабијега да се издигне доједнаке борбе; а кад покрве све међу се, они их тиме и ослабе; циљ је њима да не својим средствима већ узајамном борбом покрвљених народности задобију сваку превласт. Том својом политпком довели су до оцепљења Куцовлаха од Грка, изазвали ужасне сукобе међ њима, којих је-последнца прекид дипломатских односа између Румуније н Грчке. Да би Бугаре сузбили у јужним крајевима Маћедоније помагали су на сваком кораку грчке чете. II Грцп су задали триста јада Бугарима овде. Ти губитци Бугара у Маћедонији изазвали су ужасне покоље Грка у самој Бугарској. Нашу су борбу трпели тамо где је била уперена протпв Бугара, а одмах су нас безобзпрно сузбијали чим бисмо ојачали као у Кумановској кази. Користећи се заслепљеношћу завађених племена никад пису промашилн циља. У том су, с правом се може рећи, достојни наследннци византпјског лукавства н полнтичке вештине. Од Феризовнћа води добар друм до Прпзрена преко Штимље. Подигао га је чувенн валија ко-