Дело

X Р О Н И К А ПОЗОРИШНА ХРОНИКА Требало би да почнем хронику, а немам оног ведрог расположења, које обузме човека, после дужег одмора. Требало би весело да уђем* у нову сезону, а мене, и поред неодољиво развијене жеље за разговор о позоришту, обузима туга, под навалом неочекиваних осећаја. Увод у сезону, а ми се срећемо сједпим тужним и тешкнм фактом. Утврђен је ред представа, који се почиње омиљеном н понуларном Ивковом Славом. А баш за-време тих прнпремних дана, писац приповетке Ивкове Славе, но којој је драма нзрађена, опрашта се са животом и тешко мучи своју велику и племениту душу. У питомој и романтичној Соко-Бањи, своме.омиљеном одморку, лежи даровпти Сремац на болесничкој постељи, сломљен и измучен, окружен братскомнегом и љубављу, и нобожним поштовањем пријатеља, и усрдним молитвама за спас цењенога књижевника п доброга Србина. Зао удес пде н даље и мученичка смрт умнога и честога праведника постаде немилостивом, суровом јавом. Начелни н лични пријатељи, нређоше преко подвојених полнтччкнх погледа и збише се у заједнпчком јаду. Здружнше се да достојно ожале великана н да га до вечнога одморишта у београдском гробљу испрате са највећом тужном свечаношћу. Држава се прнма да сахрани свога реткога сина. Нарочити одбор уводи у систем црне прославе, контраст овоме јадном жнвоту, веселу Пвкову Славу, већ и раније заказану за 15. септембар, сада дан сахране Стевана Сремца. Дело, кљ. 41. 9