Дело

Нећ је на намаку свечаен ход дуге, тужне, процесије, окнћеее венцнма н уанесене у говорпма, браом обележју величине н разноврсности губптка. На теразиској раскрсннци одјекују последњи звуцп, ра* стрзани болом, прпгушени јадом, залнвени сузама. То се, узбуђено п днрљиво, прашта са својнм братом п пријатељем Стојан Рнбарац, у нме странке, којој је Сремац искрено и пожртвовно одан био. Још један синовљи, ђачки јецај на гробу омпљеног н врлог наставника, на се хпта Народном Позоришту, да се у суровоме подсмеху траљама нашег земног живота, сузе жалоснпце претворе у сузе веселости п ведрога смеха. Пред дунке пуном салом дии^е се завеса и у нме Позорншта г. Милорад Гаврпловић даје дирљива пзраза у номен великоме иокојнику. Затнм се спушта завеса да заклоии трагику дапа п поиова се днже да уведе у ведар п топал жнвот, онај жнвот, којн је Сремац тако присно, такр својски волео. Прнказ Ивкове Славе текао је ванредно живо и нзразно; представљачи марљиво и свом душом одани; нублика пуна признања н одушевљења... * Дуже боловање и осуство г-ђице Нигринове и г. Гавриловнћа, носилаца драме, лишнли су били београдску публику виших драмских приказа. Зато они у новој сезони ступају свом снагом и са полетом. Ренертоар издваја за њих јаче драме, класичне, топло примљене. У позориште се, даље, поред драме, уводи опет оперета, да без обзира на јачу музику вредност и чистији литерарпи укус, задовољни знатан део наше' публнке. Жеља је да се у овоме смислу приближимо опери. Ангажовање бољих певачких снага (Оржељски, Мајетинска) и појачавање оркестра има, усвојој скромности, ипак ту тенденцију. Од преведених драма до сада смо имали ове новитете: Вео среће, комад у једном чину од Ж. Клемансоа, нревео С. Ј. Јовановић; Изговор, комад у два чина, од Данијела Риша, превео Д. Л. Ђокић и Велико видело, драма у четири чина, од Ф. Филипија, превео Д-р М. Р. Поповић. Изговор је од новога драмског писца. Није особито срећно