Дело

X Г 0 Н И К А 131 испао за руком. Главна идеја, са недовољном мотивацпјом, даје ипак неколико лаких и живих сцена, са ранијим угледом. Велико видело изазвало је потребу да се преведе впше но великом успеху на немачкој иозорници. Врло развучена драма, пуна жеље за ефектом, одвећ претенциозна, осенчена млаком немачком септименталошћу, трома и нелогична. Неколико нздвојених сцепа показују известан степен драмског темперамента и разумевања друштва у коме се драма развија. И чиста, сентиментална Шарлота, и тин доброћуде немачке старнце, срећне матере Расмусенове, и тачне карактеристике онштинских одборника, а поврх свега упории приврженик Себастијана Баха и ропски пријатељ Ферлајтнера, у улози г. Тодоровића срећно приказани Голднер, —верно су пренесени из друштва и изразно обележени. Лудило велнчине код Расмусена јасно је у сунарништву, у изразима његовнм сликањем Великог и Малог Видела, у штампаном и растуреном памфлету, и у општој осудн болеснога декаденства. Само катастрофа, неизбежна, очекивана, не задовољава. Расмусен очајно мрзи свога учитеља Ферлајтнера и у наступу полеће на њега, али нпак не стиже да се свети. Ферлајтнер је, у опште узев, личност скроз претенциозна, велика као Бог, у друштву, у коме се креће. Архитект цењен, као ни једап на свету, необуздан, самовољан, са дрскошћу, која, необјашњено, пркоси одлуци одборске већине. Ради шта хоће, заштпћава или обара кад хоће, жени се којом хоће. Све хтети, све смети. Тром развој сцена и сувишности које претрнавају акцију, јако развлаче ствар и стварају досаду. Једпа од еппзодних сцена, развучена у цео чнн, јесте седница одборничка. Али је она, у необично смишљепом и марљпвом приказу паших представ^ача, испала тачна, верна коппја и задобила је иублику. Утисак чинн још и судар између учитеља иученика; кад бн се само могла умањити претензија Ферлајтнеровог ја и развпјена фраза, пуна обичности и ништавила. У последњем чину, требало је прећи преко баиалпог и досадног честитања раденика мајстору; отрцаних тнрада захвалности, са цвећем и са девојчицом у бело убученом; саможивог уверења да је човек велики, да му се дугује захвалност и да 9*