Дело

Д К Л 0 182 су добродошле конвенциолалностн, п ако се тобож ие желе. Онда бн завршна сцена, и поред плесннвог даха застарелог ромаптизма, јаче нстакла ефекат, којп далеко осваја шпром партера и крајњих галерпја. Нео среће, поред драмске има н литерарне вродности. Заннма ио непознатој среднни, у којој је радња, и по нмену ппсца, цењеног иолптичара и мајстора говорннчке фразе. Донустите, онда, де се ту мало задржнмо. Маидарпн Чанг-П, у Пекингу, слен је пма всћ десет го* дина, алп је ипак срећан н задовол^ан. Уз њсга јс всрпа му, како је он убећен, жена Си-чун, „цвет људскнх блаженстава‘\ „осмејак пролсћа“, ,радосг иеба, понос земље, божанска светлост“. Н»сна деликатна нажња усхнћава јаднога сленца п он се уз њу осећа као и у ирвпм слатким бирачним данима. Време протпче срећно са лепом женом, која је свежа као пролећни бамбусов издапак н пма грло као птпца хоапг-ли, Ни једнога таласа на мпрној, глаткој површннн језера среће. Сем .вубљене жене, ту су и два најбоља пријатеља ЛнКјанг п Ту-фу. Онп воде с Чанг-И-ем научне разговоре. Ли-кјанг се још стара о васпитању Веп-сиа, сина Чанг-Пјева и чита ,3ваннчне новпне" слепом нријатељу. Дружење с овнм мудрпм човеком уноси наивнога Чанг-Ија у свет маште и душевног мира. Како је задовољан слепи срећннк кад му прнјатељ прпча о моћном утицају царевом. ..Прјави ли се глад у којој областн Царевпне, цар само нзда заповест да свуда завлада изобиље. На љегов .један знак оживе поља с осушеним плодовнма, пирпнач се згрће у жнтннце; сви примају, раширеннх руку, обилне оброке од вернпх чнновнпка; све породице радосно благосиљају Снна Неба“. Ако ли други листови пронесу какве лажне гласове, „Званичне Новине“ само кажу „није тако“ и сав је свет убеђен. „Званичне Новине“ не знају да има и рђавих судија. Чанг-П је н несник и прослављенн пнсац збпрке од седамнаест хиљада и две стотине песама о трима прннадлежностима и о четири женске врлине. Инспирацију за те песме дала му је врла Си-чун. Да је Конфучије знао за Си-Чун, не би заиста рекао ону реч: „нисам познавао ни једно људско биће, које би волело врлину тако, као што се воли наслада“. Син Чанг-Ијев Вен-Си у дванаестој је години и већ је нзучио хиљадама хиљада глава, са објашњењем смисла. Зна