Дело

X Р 0 II II К А 1 33 на изуст књпге о обредпма, као ретко ко. Уме папагајскн да псприча дужности сипа према родитељима. Изучиојепо ХјаоКннгу сва три ступља сиповље љубави. Пна и двадесет н два правила за оцртавање карактера. Већ га родитељска машта замншља у будућности, како силази из Дворца Месечева са академском докторском иалмом. На његовом умноме челу, као какав пламени зрак, блиста кнћанка на капн са златним цветовима. Са њега се распростиру божанствени мириси н он победно заузима место на банкету научника, у Царскоме Двору. Слуге му ириносе у скуноценом порцелану ретка јела: камиљу грбу, или језик плавог мајмуна, или печење од леопардових зачетака. Баш кад је цело друштво на окуну, пролази крај куће неки грешнпк Чао. На врату и рукама су му окови, јер је осуђен због неког убиства у праведном гневу. Ншибан бамбусом, гладан и го, а на пољу сече хладан ветар. Чанг-И је добра срца. Његово је мишљење да је боље спасти живот човеку, него ли подићи седмоспратну пагоду или читати Фо-ове молнтве. II поред савета Ли-Кјанга, да се не замери Мандарину, Ппак даје овом осуђенику десет таела и тонлу хаљину. У новој сцепи објављују долазак царева гласника. Ту се наивноме Чанг-Пу открива завера, коју су му пријатељи са женом сковали. Предали су збирку песама цару, сматрајући да то општи интерес захтева. Улази посланик Сина Неба, носилац зпамења злата и мача, да испоручи цареву вољу и донесе поклоне нисцима Чанг-Р1у и књижевнику тринаесте класе Ли-Кјангу. Узаман Чанг-И покушава да поправи заблуду, јер је једино он писац, царски гласник не греши. Доцније ће пријатељ већ објаснити случајну погрешку. Чанг-И изјави по изасланику своју жељу, по одобрењу цареву, да Чао буде пуштен у слободу. Због велике царске милости Чанг-И је „несрећнији од свих срећних под царевом влашћу, у царству средипе, земљи свих радости, све величине, свих врлина.“ Робови, дајте пехаре, цуне царевога випа, са цвећем од бадема. Задовољно се пале мирисави прутићи, три, сва три у част Си-чун: јер је најленша, јер је најчеднија п највернија,