Дело

КРПТНКА II БНБЛПОГРАфИЈА 141 насловом: „Има љубави“. Всда и иевоља у Иакиној, негда богатој, а пострадалој кући, где удовица са четворо нејаке деце у најгрозннјој оскудпци дочекује Бадње вече без хране, без огрева, без иједне наре. А могла је, као млада удовица, да је хтела „лако“ заслуживати, јер „њепа лепота“, поштење, ваљаеост и сој намамили су јој много нроеилаца, ,испадало“ јој је и добрих нрилика, али се она ријешила н мужевљеву гробу „завјештала* да се не нреудаје, па кад би јој се повп ашик-муштерија и под круном појавио. А још да уз.ме иза олаког вукобаше каква уклипа и да остави ове четири златне јабуке без ишта на шинта? „Боже сачувај. Та љспше јој се звати удовнцом н бити мајком овако красног норода, по неђе уз нечије плећи у самој се свили одијевати, но самој кадиФИ шетаги, малваспју пити, а гурабије јести — па то ти је!“ Кад у најирњим мислима тешећп расплакапу децу и, уверавајући своје нрвенче, на његово питање: „хоце-ли цоце доц’ Бозиц и донити нам меса и хјеба“ — одговара му очајна удовица: „даће Бог и Божић, добро моје!... Те забринута леже всћ са децом снавати, док паједаред упаде из иебуха незна се од кога и како, велики завежљај хране, иића, ђаконија и т. д. А деца се ујутру буде и питају: ,Нана, је ли доса Бозпц? Ста ни је донио?“ А пресретпа мати повика: „Доша је, срећо моја, доша... и донпо свашта доста, Фала Богу и данашњем јутру!“ .Има дакле љубави па евијету — вели писац по смо ми нелагодни, на не умпјемо да је нађемо, нађемо ли је, да је задобијемо, задоби.јемо ли је“ и т. д... У тим причама из нородичног живота херцеговачког нма наш ннсац већега успеха. Ту особе имају свој опредељен тип, характер н делокруд. Изгледа нам, као да смо их већ иегде видели, да су наши познаници, да их шта више волимо, и да се радујемо радосги њиховој и тужнмо са тугом њиховом. Оп нас уводи само у њихову средину, нриказује њихове нарави. У такнм причама јасно се огледају домаће прилике херцеговачких Срба и те су му нричс добре. Само што писац треба много више пажње да поклони нсихолошкој мотпвацнји, он треба још много да студира, шта је то нрииоведачка уметност и нсихолошка анализа. Ои има додуше одличпу дикцију, али сувише патетично новинарски стил, он нема угледне, лаке и Фине спољашне Форме. Њему недостаје мирног, сликовитог, реалистичног опнсивања, језгровитог стила, ведрог хумора, осећаја не субјектпвно нзраженог, већ унетог у особе н ситуације, којс описује, кратког, алн гачног описа природе. Мн би савеговалн Невесињскоме у интересу сонственог му уса-