Дело

140 Л К Л 0 њога мно1'и карактери п слике идоа.шстичко иоследицо њогоно фпптазпје, Орн реа.шости, без услона за нстиннтост. А боз исттштости нома лепого. II метаФизнка пас учн : „да јо само оно лено, што јо истинито*. Он јс одвоК субЈОКтиван, он слика свот онако, како му га његова уобразил>а приказујс, скривајуКи испрод њоговс одушовл>енв душо сснку, а иовоКавајуКи му свстле страно. Невссињскн никако но можо да сачува ону објектннност ириповедања, нп у овој автобпограФској Форми, о коју сс ирави, умотнички приповсдач не бн ннкада смео да огреши. Код њога сс често уплеКу њоговс еубјективне реФлекснје, она мана, која се замерала н Гетеовнм романима п коју су назвалп застаролом паивношКу (уегјаћгке ХаЈсИМ). У његоним ириповстскнм саставима има сувишс тсмперамента, Фантазије и срца а мањс умстностп. Уз то .још н много махиа у тсхницн. Оп не умс да ногоди среднну н добар завршстак, он нас не уводи одмах „т пшИа« ге8“ н он не зна своје причс да удоси тако, да мн особе њнхове веК у почегку упозпајемо. Код њега нема приповсдачки томат свога средишта, свога згодног врсмена, пајпро садашњост, па тск после прошлост своју, онда мало по мало прелаз из прошлостн у садашњост. Врло је слаба и техника његова нриповедања. А тиме јако кварн и рсметн општи утисак. Прича нам не пзгледа онда као једна целина, веК епизодична, раскидапа и — досадна и ми се морамо онет тек да сетимо првобигних догађаја, кад ваставимо њихов даљи развитак после опширнога оиисивања пове особе. Он више приповеда него што црта. Код њега се баш јако опажа недостатак технике и финог укуса. Њему недостајс оее потребне, хладне посматралачке, прииоведачке лежерности, која одликује веКе приповедаче. Он полаже много на радњу, на дуго, сухопарно причање јуначкпх дела (ДГакон сто година“) истина често и на веома жив и интересаптан начип (,На данику“) али, код њега нема борбе духа и разума, страсти и срца. Његове су нриче више локалне и немају пре свега исихологаке вредности. Он нам прнча о сјајној ирошлости херцеговачких крајева (Татине приче) приказује нам и данашње стање српске пронале породице у тој ојађеној крајини („Има љубави“) али је он у том причању брз, често опширан, пренагљен а. често опет сиор. Невеспњски би требао да се клони свакога дометка и испуњавања приповетке и, нипошто да жртвује за љубав неке простоте причања и потстрека за одугаевљење: округлину и композицију својих приповедака. Невесињски се као цртач обичаја ла.јвнше одлику;е у породичним сценама. Мени се лично, веома допада она нрича нод