Дело

В Е Л Е Ш К Е 145 говори о гоме: како треоа подићи и уредитп стан. какав треба да је распоред, памештај, огрев и осветљење. О-г Доб. Гер. Поповић је једап измећу онога малог броја наших лекара, који свој посао сматрају за светпи.у, којој пајпреданијо служе. Ми смо рапије имали већ више нута нрилике да похвалимо његовепопуларпе, штамнане радове на пародпој хшијепи. Поред своје лекарске ираксе Поповић је већ за релатнвно врло кратко време написао пеколпко врло корпснпх књижица о разппм предметима ирактичпе меднцнпе, која је нашем народу тако мпого потребпа. II то јс баш опо што је за највећу нохвалу, нарочпто кад се пма па уму да код пас пма лекара, којп своје време носвећују стварпма, које са медицином ничега заједнпчког немају. — Желети је само да се ова корисна и лепо израћепа књижица но пароду што више раснростре. Мп је с наше стране најтоплије нреиоручујсмо. Цена јој је 0'50 дип. Јесмо ли на добром путу? На познатој ирослави четрдесетогодпшњице новосадске „Заставе" држао је Јаша Томић један велики говор, који је затим оштампао у ову брошуру. Јасно и збијено, својим познатпм стилом, изложио је Томић псторпју српских борбн п папора у Војводннн за иоследњнх чегрдесет годипа. Њему је то бпло у толико лакше учинити, јер је оп и сам у току целе те борбе учествовао. На крају говора оп износи програм народпе радпкалне странке> чију заставу оп још и дапас носи’ дабогме не као политички нрограм, већ се впше задржава на истицању знатеијих културних средстава, помоћу којих се народ може сачуватп од иропадања и одрођавања. Кад се нмају на у.му нрилике и неразумпо растројство, које влада код наше браће у Дело књ. 41. Војводини, онда им се ова брошура тпм пре мора ирепоручнти. Своју брошуру, која више личи на какву бојпу иесму пок. Милетића, Томић завршава карактеристнчиим Дантоновским речима: „Само напред, папред и увек напред!“ Ова књижнца има 30 страна а цена јој је 20 потура. Змајева лектира. — Под овим насловом оштамиао .је у засебпу књижицу Јован Максимовић своја усмепа и ипсмепа оиажања о томе: шта је ц како наш велики песник ЗмајЈова читао. Поред саопштења, којаје о овој ствари Максиловић добио усмепо од самога песника илп из његове околппе, он пзпосп сипсак књига, које су се у Змајевој бпблиотецн нашле као п то колпко су пеке од њпх прочптане и па којн начин. Из свега излази: да је великп песпнк врло мало читао п да то нису биле одабрапе ствари ни из наше, ни изстраних књижевности. Пзгледа, а то је по општу карактеристику Змаја врло важно, да није хтео чптатп чак ни песме „нашпх признатих песника“, из чега би с нравом дало закључитн, да се ои са њиховпм правцем нпје слагао. Зпачајно је за Змаја, да су му најважнпја п најмплија лектира биле револуцнонарне песме великих светских револуционара, од којих је он један великп број и сам препевао. Особпто је радо читао фолклористпчпе и филолошке списе, али је за њега, кроз цео његов живот, бпла главна лектира: повине из којих је оп уиознавао садањи, стварни жпвот. Макспмовић мисли да ни школа, пи друштвене нрилпке Змајеве младостн нпсу бпли способпи да га спремс за свестрапо поимање великих појава у светској књижевности. Али кад се пма на уму Змајев приватан жпвот са свпма несрећама и незгода»ча, његова лекарска пракса и уреднички послови. 10