Дело

д к л о 140 овднје Максимовићеио миим.еи.с погрсшпо, и ми мислимо да и :»а оваквога Лмаји, какав нам је осгао, имамо да ааблагодарнмо баш духу времеиа око 1844. годиве. То докааујо п н.егова најмплпја лектира. Педагошки погледи Доситсја Обрпдовића. Наш сарадннк Инјетро Косорнћ (Мплош Перовпћ) штампаојелетое овде у Воограду на пемачком језнку своју докторску лнсертацнју: 1Ие р;н1а.цо,цшс11еи Апб1сћ1еп Јеа Ообићеив Оћга(1о\чс с којом је иисац доСпо докторску тптулу пз педагошке групе филоеофскпх паука. Његова је кн.чга имала да пспунн два задатка: 1) да систематски према Доситејевнм сппсима изложи у једној целпнп п.егове педагошке погледе, и 2) да тачно очредн порскло његовпх погледа, да их доведе у везу п да пм да карактерпетику. Нбог тога се оп ирво задржава па Сиографпји Доснтејевој и изпошењу свих његовнх сппса. Цело Перовнћево пзлагање о Доентејевпм иедагошкпм погледима иодељено је иа два главна дела. У првом делу ппсац излаже опште иогледе Доснтпјеве па Педагогпку: Прнрода п васиптање. Време васпптања. Место васпнтања, Цпљевп васпптања (Физпчко, пптелекууално п моралпо). васпитиа срества птд. Добро је учпвно Перовпћ што је о свпма овим предметима, помоћу цптата, пустпо да Доситеј већином сам говорп. У другоме делу говорн о утпцају, који је немачка иросвећ.еност из друге половипе XVIII века пмала на Досптејеве педагошке погледе: те и друге утицаје свуда пропраћа п истиче. На крају за Доеитеја вели, да је он бно први у своме народу. којп јс пагласно зпачај дечпјег васпитања п пародног нросвећпвања, да је он од свпх педагошкпх пјшнцшш свога времена узг-о најбол.е п пајпапредппје. да је у практпчном погледу бно од велнког утнцпја па паш народ. н да је његова највећа заслуга не у оригииалвости његоинх подагошкпх иде.ја, већ у ирактичиој I рпмеин истих па паш иарод. Књигаје ааиисаиа леиим немачким језиком, лакпм стнлом и врло прегледно, тако да може врло корнсно нослужити опима, којо ове ствари ннтересују. НОВИ У1ИСТ0ВИ Старинар. — Орган Срп. Архоол Друштва. Новог реда годииа 1 (1900). I св. Уредннк М. Валтровић, 4° стр. 87. Уредник овог часоннса пи.је нп стручњак у Археологијп, а камо ли паучник. Оп се пи.је специјалисао пи у којој грапн ове Наукс, пп у Археологпјн у ужем смислу, ни у Нумизматицн, ип у Епиграфици; он, шта више, лпјз пнкад улазио ноле дубље у ове дисциплппе, пего се је ограпичио па површпну н па елемепте. Без школе, без претходппх зпања, и пе зпајућп шта је Наука, он од обичпог ирпкупљања материјала и дилетантског дескрибнрања п сређивања нијс нп могао ићи даље. Оно мало његовнх књижевппх радова па том пољу гпворе п сувише речпто за то. Према томе њему оскудевају квалификације за уредпш.а .једиог доброг архсолошког часоипса н једпог органа који хоће да решава и академска питања из областп Археологије. — Алп ова прва свсска _,Отаринара“ показује да ће уредпик овај часопис мпого горе уређивати нсго што би се нрсми речепом могло мислитп. Сва три рада која се у и.ој палазе испод сваке су крптпке. То су крајње пеписмепп елаборатн који својпм пустпм „хипотезама“, колосалппм протпвуречностима. беспримереом ињорапцијом, одсуством сваког научнпчког такта, просто срамоте Науку, као што су је