Дело

Г» Е Л Е Ш К Е негда срамотили радови П. Срећковића. — Куриозма ради (само у тој намерп) ми )>емо навести пеколпке (а пма их маса) потврде за ово. Писац мисли да.је римска Мавританпја (дан. Мароко) била у Предњој Азији (стр. 37)! — У Србији је на1)ено десетак нредисторијских гривни, па које, по ппсцу (врло несигурпом), лнче две нађене у Угарекој. Из тога што .је у Србнјп нађепо впше комада по у Угарској п што је већп део њнх (пс све) пађен па једној ,,заокругљепој“(?) п „сразмерно малој“ области (Јухор п околпна), писац нзводи да су сви овн комадп канда израђенп у Србији, па су опн угарскп екснортирани одатле преко Дупава (стр. 22)! — На овпм грпвнама из Србпје пма пзвестап „крстатп" орнамепат, Такав орпамепат, каже писац, налази се н у Троји, Кипру, Гла* сипцу (Босна), Кавказу, Италији. Алп то му пишта не смета да држп да је у Гласинац дошао тај орнаменаг из Јухора (23)! — Зашто тај орпамепат кад дође у садашњу Србпју пз Грчке пе трпп пзмене? нита се писац. Зато што су геометрнјскп орнаментп у нашпм крајевима били позпати још из ранпје (стр. 23.)! — На једној грнвпн пађеној блнзу Кличевца пма једап прост орнаменат отирплике у облпку слова 3. Такав орпаменат налази писац п у Тро.ји п Угарској п пз тога нзводп закл.учак да је од 'Гроје до Угарске живео један народ!! Прочитајте само стр. 27. Што је пак пајлепше, одмах па идућој странн оп доиуштадаје кличевачка гривпа мож-’ да нмпорт из 'Гроје! — У Кличевцу пађен јеједан преисториски идол. По писцу то је доказ да.је пр('псториско становипштво Кличевца имало псту религију коју и становнпштво -Мнкене (.јуж. Грчка)! (страпа 24). — На једном српском зубуну пз новог доба пма опај орнаменат у облнку 3. Писац ту види утицај микенске културе. 147 старе 1000 н више година нре Хр.! После овога игго с.мо павелп иа послетку нпје дабогмс нпкакво чудо, ако се нађе у „студији" која носи паслов „Преисторпјска вотпвпа гривна“ н ово: „Каракгеристично (?)је изначајно (?), да су се свп (баш свп? п Лети, Баскн, Мађари е1с. ?) европскп народп, као нгго се из назнва за крнп довољпо јасно вндп, упозналп са крппом тек посредовањем грчке п рнмске културе: алпје много карактеристичнија (зашто?) иојава, да се крип у српском народу назива разно: љиљан, крпп, богородичипо цвећо п замбак1 Замбак је несумњпво позајмљено пме нз турског језика. Имепу богородпчпно цвеће такође није тешко иронаћи порекло; јер већ од XII. века, а можда п рапије. ночиње се Богородпца у римокатоличкој цркви представл»ати са белпм крппом, који служи као спмбол чистоће и девпчанства. Под утнцајем тих релшијознпх нредстава ушао је у наш народ назпв „богородичпно цвијеће". (Шта ће ово све?). Остају нам дакле још пмепа љиљап и крпн, које мп сматрамо као називе, којп су заједно са самом бпљком распростртп (како то?) но нашем народу. Назнв љиљаи ваља, по свој прнлици, довести у везу са талијанскпм пазивом §тр,Ио (зар „љиљан" од „ђпљо“? Зашто не од лат. Шшт?). Напротпв у називу крпн ппје тешко познати чнсто 1о кгшоп (грч.ј... За проучавање српске културе п странпх културних утпцаја на њу, бпло бн свакако од важпосги, ако бн се дало утврдити, да се назпв крин, ако не пскључиво а оно бар чешће, употребл.ава у источни.м и југоисточпим деловпма пашег народа. С друге странс ваљало бп проучптп н географеко простнрање пазпва љпљан, тс да се впди, да ли његова употреба није ограипчена само на западпе делове пашег парода. Најносле вал>ало бп, ако јс могу10 *