Дело

148 Д Е Л 0 1н>, утирлити, гдо се инлиии крин н л.ил,ан унотрвбл.ииЈ\ју јодап нород другог кно потпуно равноправнн. Несумн.нно јо дн ћо со н овом врстом нроучннања моћп утврдитн раани странн утнциЈп на постапак српско иационалие културе (нар јо крнн тако иажнн културнн фактор?); нлн ннм аи еада ннје познат инједнн опсежпнјп (зашто тробн онсвжпцјп?) и исцрнннјн рнд ове врсто“ (ко јо томо крии: тнкпнх радова нма доста). - Овде треба додатн н то да писац јамачво н у томе што је „крнп“ грчка рсч видн утицај мнкенске кул.туре (од нре 3 до 1000 годипа) па српску данашњу културу! Н. В. ЧИТУЛјА Хајнрих Гелцер. — У јулу мссецу ове године умјјо је у Јенн професор винннтиологнје на тамошн,ем Уппверзнтету, у научеом свету добро нознати Хајнрих Гелцер, којн је Опо једаи од најзнагвпјпх представника своје науке. Он је рођен у Берлпиу 1847. г., школовао се на Уппверзптетима у Базелу п Гетингену, затпм гнмназиски наставник и доцент у Базелу. Од 1873. бпо је вапреднп професор класпчне исторнје на Упнверзитету у Хајделбергу, а 1878. постао је редовни професор класичне фплологпје и старе псторнје на Унпверзптету у Јенп, где је остао свс до смрти. Слушајући на уник' ;• штетпма класичпу филологију, ои ј'“ још у раније доба свога живота 1! спремања обратпо своју пажњу књпжевним делнма старе Византије. Врло рапо. у својој тридесет трећој години објавио је првп део свога значајпог дела 8ехШз ЈиИиз АМсапиз ин(1 <Пс 1>у/.ап1Јн1зс11е ПпоиоцгарћЈе, чнјн Јо други део изашао тек 1Н<ж. Од нарочитог му ,је зиачаја рад иа старој гоографнЈн н топографији. Иајвећи део н.егових крптичких радова штамнаи Је у разним своскама но* зпатог Крумбахеровог часописа „Ву/апИиЈзсћо /еИзсћгКГ, чеђу чијим св сарадинцима Гелцер Јавл.а, чим је тај 1 ист ћокренут. У „ПњШгњсће ХсНзсћгП1“ штамиао је зпамсииту расирану: Однос између државе н цркве у Византији, коју Је г. Јоиан Вадоннћ превео на српскн н публиковао у „Просветном Гласнику" за 1902. год. Гелцер је Још обратио велику нажњу н ЈерменскоЈ политичкој, културној и црквеиој историји, коју Је обра1)Ивао у неколиким студијама. По Гелцер се норед чнстог научпог рада. бавио и описивањом својих иутовања по истоку. ЈБегови лепи, лако написаеи н жпвописин цутописп увек су проткани опаскама п забелешкама, које издају једнога образованог и врло спремног ииеца. Пшцући о црквеној гсографији нстока и политичкој и црквеној лсторији Византије, Гелцер је задужно н нас Србе, јерЈе додирпвао и расправл.ао нитања, која се тичу п наше псторије. Вбог ових радова је он н путовао у Свету Гору п Маћедонију, где је скупио значајеог исторпског материјала. И баш у највећем јеку свога рада, кад се Је, иоред осталога, био примпо да изради Историју Византије за нознату Лампрехтову збирку „А11детејпе 81аа1еп§8с1псћ1е“, изненада • је смрћу одвојен од науке, којој Је верно п иредано служио неколико деценија. Власник п уредник Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). Доснтије Обрадовић — Штамнарнја Аце М. Станојевића (Чика ЈБубина улина 6р. 8>