Дело

10 д к л о као холуј, а у њему само што се куха пјед у чемеру н цријева му се иреврћу од муке и јада. Млада се превјерннца заклопн за довратник; не даде јој ђаво ћутати, но ће суснлно, безочно, н пекуд из пната пркошљнво: — Ако сп доиГо у иоходе, ко што доликује брату у сестре, онда хајде 'вамока! А, ако сн дош'о да ми ту зажпваш, ондар иди, џанум, окле с' и доиГо — тако тп јаки Бог помог о! Ја што учнњех — учињех, и драго ми је! Та нећу ваљда довпјека чампњат’ сама у оној бечалпни н плести сиједе код брата а без брата! Ти сн ћер'о твоје ђаволе, и ја те нијесам нитала шта радиш; сад једопГо ред на ме, и немаш права да се мијешаш у мој пос о. Јац, валасн! Дур, балије — дур! на сви цркнпте од дерта!!... А тако „јој“ крпжа и светог оца папе, и ви ћете сви данас - сјутра окренут' за мном и како вам се неће!.. Е, ту се Мујаги докунднса. Рикну као рањен међед, и пишта не знаде шта се учиње од њега, до, тек кад се дубоко обре у шуми, обазре се за собом, и, као да му неко црну мараму смаче с очију, впђе свој крвав траг и како му саврх гола ножа из десне руке канље кап по каи свјеже крви, па се сирп о врућу, сунцем уплатњену, земљу и угријане плоче. За њим се надала поћера и вика да одлпјежу сва брда и долпне унаоколо. Франц, по његовој несрећи, као онај коме је и за невољу, бјеше одмакао испред свију гонилаца са сјекиром у руцн. Мујо га снази, застаде, наслони се на један камен, управи револвер и нанишани га на зета. Пушка' пуче, п прнје но се дим разиђе испред Муја, Франц се већ купао у својој крви, мртав у прашинн. Поћера стукну, зграби Францову лешину, и повуче се натраг, а њену улогу преузе жандармерија. Поред све одважности и отпора у погону с царским оружннцима, Мујо је морао подлећи. Пстрошивши сву џебану, сам, без друга и јатака, хоћеш-нећеш пао је шака јачој сили. Кроз неђељу дана већ је био у ланцима у мостарској тавници, • која му и иначе није била непозната. Ту нађе мноштво несретнпковића, као и сам што је, из све Херцеговине; с многим сеје н раннје иознавао, а с неким се јако упознаде. Уснркос свој несрећи која га је задесила, у друштву тих ђаволана окрену н он лакрди.јати и то сатанско здање плача и ридања испуњавати шалом и смпјехом. Уосталом, срце му га је знало. Кроз неколико дана изведу га на пспнт пред суд.