Дело

113 ЗЕМЉЕ ПЛАЧА 11 — Дакле, тн си тај Мујо Омер-агин АлнјН, којн сп онај невјеројатни злочпн на певјеројатни начип починио!... зађе окружник, посматрајући га кроз наочаре. — Погодио си, „сламни“ већиле „пустоловнога“ величанства ћесарева! Ја сам по рођењу и оц.у Алијћ, а по хоџи и сунету Муј-ага од главе до пета и с једпог рамена па друго озад п осприједа... ходе се Мујо шокати са швапском госиодом. — А зашто закла своју рођену сестру и уби свога богоданога зета, зашто?... осијече се судија набусито на њ. — За вјеру, образ и име, господине! Бто зашто!... — Гризе ли те савјест због тога свирјепог учина? И зар не би било љепше да си сад у златпој слободи, к'о частан и исправан грађанин, иод свијетлијем скутом љеговог апостолског величајнства нашег узвишепог цара?... — Оно, шта је то совјес', ваљало бп да тн то мени прво иротолкујеш, или се то једе или иије, мој златобрадп господине! А што се јопета тиче слободе, баш ми је, бога ми, подједнако: то у Мостарском Пољу ја Подвележју, то у Мостарској Кули. Окова ми, и видовннјех и невидовнпјех, не мањка ни ту ни ту — а све под свијетлијем скутом тогатвога „пустоловнога“ цара. А да ти још нешто кажем, бога мн ми је љевша кућа ђе сам сад но ђе сам ономадне био. Ово је, брате си мој драговићу, тврда кула од клака и тесаника камена — топ је пе море иробит’. А оно стара чардачина с авлијом од сувомеђе. Најаде ми ј’ удар’о рахметли ћаћа, крпећи је свакога љета и подупирући стржевпјем кољем сваке зиме — и то све одондар откад ви дођосте у ову земљу. А сад је така да бн је сву рогом мого изразваљиват. Ваш се цар постар’о — хвалпмо га — те у Кулу ни вјетар ни окле не море нанухнут’, нити ће ироточпт' нитн поточит’. А у ону моју пушару, кад шћаше салте ударит' мећава, нанеси ми н кишу на главу, и диц п прапшну у очи, н наћерај ми воду јали снијег на огњиште. Још ме из оне, кад би по ноћн лег’о да се ками одморим, могаше на сто шугара нзнијет’ вук за баџаке; а у овој мн се, бели, не треба бојат’ ни вука ни хајдука: све је то лијепо уредио тај ваш „слнјепп" цар — Боже га иодржи онђе ђе му је мјесто п дај му што му ја желио!... — Господпн државни одвјетник нека прочита тужбу!... нареди окружни предстојник. Државни тужнлац днже нека акта са стола п отпоче читатн: