Дело

КОМИТГКЕ ПРИЧЕ џ 171 Кад уђосмо у његову кућу, ружиога не беше внше. Таиуш нам показа и последње лепо, што беше тако дуго скривено у њему. Полегасмо око њега, оп узе пагурче с ракијом и наздрави: — Аирлнја!... Добро ни дошли!... Господ од лоше да не чува!... Господ слобода да ни да!... Здравица!... напи се, пружи га војводи, а он прнђе једном четнику, прпчаше му нешто н ја опет чух како му сав сретан рече: — Сум је напудил'! —