Дело

170 Д Е Л 0 њему само то гадио п ружно; да смо видели и нешто лепо, па је срећан што смо могли да га видимо. Алн та срећа мало траје, јер и ми мало седимо. II кад одемо од њега, он нодан тим утисцима, размишља, како ће н он, као н остали да иокаже на себи и у себн све лепо, све ирнмамљиво, на да и код њега дођемо п седимо као н код другпх. -1ер он впдп, као н ми, да оно лепо што нам је ноказао није довољно да нас задржн, у љеговој кући; а он то жели, јер му се чини, да би тек оида могло бптп све лепо. „Да је жива љегова прва жена, то бп било све лепо! он не бн морао овако и оволико да се пати. Јер он свега има, алн све то што нма, скривено је, увучено у нешто ружно, у блато, у дим, те пп он сам не може да внди ништа од свега што пма. Па је све чуднијн. Све посл^шннјн н зампшљенији. Као да га стпд све више ломи као да се борн са собом а ни сам не зна шта ће да уради, те да отера то зло. У иоследље време, . кад долазнмо у љегово село, он се сакрије далеко, избегава да га внднмо, страх га је, стнд га је, нећемо хтети у љегову кућу, па после нам не може пред очи. Тек опда, кад види где смо отишли, он се приближује, лагано, немарно, све се осврће и смешка, изгледа као да је нешто свршио па крије. Његово лице отпоче да оживљује, као да не беше више оне унутарље борбе, која се у цртама резаше; погледи му беху смелији, поноситији, чак имаху неко самопоздање, које до тада не опажасмо. Све се то мењаше у Танушу, ма да је он увек био лздрт и прљав. Као да је био весео, јер се уверио да је показао из себе све лепо што има, и као да је уверен да ће моћи да нам покаже и оио најлепше, што ти нисмо до сада виделиДуго пнсмо ишли у љегово село. Готово смо заборавили на Тануша, али оп нпје на нас. II кад свратисмо у његово село, зачудисмо се што нам он први трчи у сусрет. Био је некако свеж. Боре на образу, које изгледаху као подеротине, као да су се закрпиле, пестале су. Одело на њему чисто, ново. Он некако ведар, весео, а смех му је сад био другачи.ји, није био внше онако срамежљив и понизан. — На куде мене ће идамо!... викаше он да га сви чу.јемо, Па приђе војводи и шану му на уво: — Сум је напудил'! —