Дело

170 Д Е Л 0 увијају нове потребе; нзносп нх на јавност н заступа, да савлада протпвностп, што постојеће стање н старо покољење ставља иротнв новпјех пдеја, по некој наравној навадп. „Наш лпст, пмајућп заступати жеље народа српскога на Приморју, неће изнашатп новијех тежња нн новијех М1и*ли, него ће тражнтн, да се п на његов народ упораве она нова у нзображеном свнјету опће ирнмљена начела слободе н правице, да н срнскн народ буде учесннком стечевина данашњег просвјетљеног времена. Заступајућн у томе правцу његове интересе, ми ћемо само иродуљитн онај рад око уздржања своје народностн, — дакако иа овом повом пољу, што нам га је данашње врцјеме отворило — вптешкн рад, којпјем су се и Срби на Прпморју у свако доба одликовали. „Овнјех назора држећп се, сриски орган па Приморју оправдан је н потребнт у свако доба, да бн тијем слободно могли нрећп на разлагање његова програма. Али, такве су данашње наше околпостп, да ми не можемо премучати главни узрок, што пас је навео, да га баш сада покрећемо. II ако преко воље, обазрећемо се па развитак нашпјех одношаја у покрајипи, да тијем пређемо на задатак нашега листа н истакнемо начела, која ће га руководитп. „Кад се у нас уставном слободом стао будити политнчки жпвот, скочили су Србн једнодушно на одбрану народпијех правица; нијесу жалили жртве ннкакве, да туђој самовољи одоле н народни значај поднгну. Ухватив се с браћом Хрватима у једно коло, склопнше српско-хрватску заједницу на жалост опћпјех нротивника, а на узор својој браћи Словенима. Оида се српско родољубље у звијезде ковало и било је мјеста српској народности у Далмацији. „Устрајном борбом стекао је наш народ уважења и дође час, да је могао — н ако не потпуно, а оно барем дјеломично — уживатп плодове својијех трудова. II баш тада ночела се порицатн важност Српству н проповиједати, да нема у Далмаци.јн Срба, или да се једино, као гостп, претрпјетн могу. „Тихо н обзирно, алп промишљенијем и из далека основаннјем планом почело се поткопавати под сриску народност. „Увпђајући, да таке основе носе њима у првом реду погнбао, али у потоње и опћој нашој домовинп, а с друге штујући сврху свега слогу и узајамност, Срби су се пред изазивањем уклањали. Да раздор не би помео све успјехе, него да се на-