Дело

ДВАДКСЕТ ГОДННА ПОЛИТ11ЧКЕ 1ЈОГГ.Е НА ЦРИМОРЈУ 177 родно дјело довршп, они су се ограничавалп да напада.је јавннјем нротестима одбију, а приватнијем изјавама паговоре народне прваке, не би ли раздор у самом зачетку затрлн. Ми смо билп сношљиви у тврдој нади, да Не свнјест помести мрачне планове, да ће се слога ичмеђу браће поновитн, п очекнвали смо да се обпстнне гласовн — пусти на жалост — о новом слободоумном и незавпсном органу, крјије имао прије свега гојити узајмност српско-хрватску, што је била жеља многијех родољуба, а особпто иаше поносне омладине. Ако се наше жеље не пспуннше, крпвп пијесмо, и савјест нас тјеши, да смо учинили, што нам је робољубно срце казивало. Не постигосмо, да се српска народност призна и да се нодпгне оиет застава српско-х]*патске заједнице; али бар окористилп смо се, што смо се боље упозналп п што су се прјмови прилично разбистрили. „У врло неугодпом положају налазећи се, Срби су од скоро нрпнуђени били да самостално дјеловати стану. II баш том приликом казало нам се, да Срба у Далмацијн има, дакако али са државног н народпог гледишта да нема народности српске, да пма вјерскијех или генетичкпјех Срба, али не у смпслу политпчко-народно.м. Ове несношљпве, управ турске теорије државне, по којпјема нама.јесамо слободно називатп се како хоћемо, — могли би просто истакнутп свпјету, као срамоту деветнајестог впјека н порицање темељнијех закона наше царевиие. Али кад промислпмо: како се нсте теорпје проповпједају и заступају, како се књигом п новином кроз неуки пук провлаче, впдимо да у њима пма онасности за наш народ, коју ми свакако уклаљатп пмамо. „Прама очитом нападању, понустљивост с наше стране не бн се данас могла оправдати, него бн се тешко сагријешпли о своју народност, кад би скрштепијех руку гледали, како се на Прпморју српско пме нијече. Дужност нам је, дакле, устати на одбрану тог дичног имена и наше народности, у чему најпрјече успјети можемо нашијем оргацом, кога ево покрећемо. Првп дакле п поглавпти задатак пашега листа пма бити одбпјање нападаја п обрана Српства у опће, а особито на Приморју, пма бптп буђеље н његовање српске свијестн, да Цашој народности у Далмацпјп стечемо народне и политичке важпости, — и све то у законскнјем гранпцама. Темељнп закони наше царевпне дају свако.ј народпостп у држави једнака права, свакој народностп јамче непорециво права на уздржање и Јвеговање своје Дело кн>. 41. 12