Дело

ДВЛДЕСБТ ГОДИИЛ ПОЛНТИЧКЕ БОРИЕ ПА ПРИМОРЈУ 181 слози Наш лпст парод подиже, па од парода и зависи, а ирама сваком другом независап је п независнпЈем пма остати. „На крају измјернНемо оком наш положај п казаћемо неколпке у нме закључка. „Српскп орган на Прпморју, ма колико онравдан и умјерен бно, ударнће на жестоки отпор, не можемо казати, народне странке, него једног дпјела њезнна, који на име странке обично рнјеч водн. Овај је данас свео програм народне странке на хнсторично нраво, у пме кога хоће да одлучи судбином наше покрајине, да и не говоримо о недогдедној даљини, куд се то право, но околностима ширп. Ирама хисторнчиом праву ми смо нашнјем програмом обиљежпли наше становиште. Истакли смо начело слободе н народности,' по коме народ има непорециво право, да о својој судбини одлучује и о својој срећи задњу и одлучну рнјеч водн. „Обпјем пачелима остаћемо вјернн п њнма се надамо побиједити. „У то име надамо се, да ће пам рад олакшати свијесни Срби, наша дична омладипа и осталн пријатељи паше ствари, којнјем ћемо радо стављати на расположење наше ступце. Политичкијем и привредиијем чланцима, књпжевнијем цртама и п раснравама износићемо и нретресатн појаве нашег народког жпвота. Пријатељима и кљижевнпцима нашнјем бпћемо обвезапи, ако нас својијем пером и савјетом подрже. У наш лист нропуштаћемо и она мнијења, која се и не би слагала иотпупо са иашијем мислима, али признавала главна иачела, која нас руководе, јер се борбом мисли до истине долази. Биће увијек наша стална одлука, да разложитијем расправама и уљудном полемиком наша начела бранимо.“ У истом броју Српскога Листа штампан је и одушевљенн чланак, који је нриказан омладпни далматипској: Поелије увода, у коме писац говори о несрећној природи свих Словена у опште, наставља: „Отуда узалуд Хрватима н Србпма заједничког норијекла. узалуд јединства језика, узалуд су Један уз другога наслоњенн, када су се Хрватн гријали према сјају мађарске круне у оно доба, када су на југу Словеиства Немањнћи уједињавали покрајине наше у једну државу самосталну и пезавпсну; због чега Хрвата ништа не вријеђа колико наше најславннје успомене, наш Неман.а, наш Свети Сава, наш цар Душан, наше