Дело

Л Е Л о 1*4 Природео је, да је овај повп, млади, нли свијеснн нокрет на Ирнморју најодушевљенпје поздравило. цијело Грпство. Том покрету требало се радоватн, особпто ради Носне п Хернего* внпе. Иојнпчка упрана у Босни п Херцеговинн »11/10 дозвол>авала нашем тамошњем народу ипкакав душевеи препород. Жалосне аграрпе прплпке у Поснп п Херцеговнпи требало је, да пегдје нађу моралног одушка. Српскп Лист на Г1рпм<»рју бпо је Боснп и Херцегонипн добар и јак брапич. Снаки тамошњн прнтисак налазно је у Сриском .'1исту заслужепи одјек. Тај лпст ннје пронустио нн најмање нрилике, опште важпостп, а да не устане на одбрану српскога народау Босии п Херцеговнпн. Колнко је год цијело Српстно са одушевљељем поздраннло српски покрет аа Приморју, у толико више на њ кидисаше Хрнатн. Надарски Народнп ,1нст, као орган хрватске странке, почео је снпати страшпу ватру. Поновн католичкп, којп су на њему радплп, одмах су почели бнједитп Србе на Прнморју, да су велпкп издајници Аустро-Угарске п да теже нреко државннх гранпца. Сваки број Нар. Лпста био је пун жучи па цијело Срнетво. Његовнм поповима бпло је добро свако средство, само да што боље оцрне Србе на Прнморју. Срби на Приморју пашли су се у жестокој ватри. Аустрнјске власти гледале су пх необичном сумњом. Хтјеле су да дозпаду и шта мнсле свпјеснп Србп на Приморју, а пе само шта раде. Већ нрвпх годнпа -незавпспе политичке борбе Срба иа Приморју, Српски ,1пст морао је да бнје јаке мегдане. Годипе 1881. папнна епцнклнка СГгапбе Мипик узбунпла је све славенске нравослатше народе. Органпзовано је славенско католнчко ходочашће у Гпм о прославтг иосвећења славенскпх апостола Кирила и Метода. Прослава та бпла је само изговор за вјерски п политички рад против нравославнпх п мухамеданских Словена. Рим је хттш да се поврати у средњп впјек, кад су нопови бнлп кривп, штојеТурчин освојно цијели Балкан. Католички бискушг, особпто они у Боснп и Херцеговиии, донијели су својим кућама пуие кесе злата. То злато требало пм је, да покатоличе нравославие и мухамеданце. II ако је Српскп Лнст увијек стајао на врло либералном становишту, нпје могао, а да не устане против тог покрета. Није смио гледати прекрштених руку те велике догађаје у Риму. С њп.ма се бавила цијела свјетска штамна. Особпту пажњу обратпла је на тај догађај словенска штампа. Ходочашће у Рим