Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДПНА НОЛИТИЧКЕ ВОРПЕ НА ПРИМОРЈУ 185 тпцало се највшне православнпх словенс-кпх парода. Ни српски орган на Прнморју нпје смио мировати. II ако је папа, као глава католичке цркве, ва свакога неирикосновена личност у његовој цркви, друкчнје је са Ватиканом. Ватикан је велика и моћна власт. Он својом иолитиком увнјек јако утпче на политичке и народне односе. Па када се тим догађајем узбупила била и њемачка штампа, а пи италијанска ннје била хладнокрвна, требало је да нроговори п српски лист на Приморју. Сви су ходочашћу у Рпм приппснвалн велики полнтички значај. Друкчнје нијесу моглн мпслити нп Срби на Прнморју. На основано, умјерено н онравдано писање Српског , 1 пста против тог догађаја, Народни Лист одговарао је, да Србп псују католичке попове и да врпјеђају католичку вјеру. „При малом одзиву Хрвата на те нсовке,“ — ннсао је Нар. Лпст 1882. год. у XI. чланку искрнвљене студије Мисао хрватс к а п м и сао ср п ск а у Да лм ац иј и — „нови Србп све то јаче наваљују. На кога ће највољније ударити? Ним најживље забављатп своју либералну публпку, они који нехају ни за вјеру низа цркву? — Папом. Ах, напа, иапа! — 8а1ап А1ерре! — Бнцикппка Огапс1е Мипиз, пуна љубавп и скрби за цпјело Словпнство, то је навјештај рата п братског покоља.“ — У пстом том члапку Нар. Лист, доноси Србима и ову норуку: „Паиство је бпло увпјек чимбеником просвјете, а Цариград глупости и корупције Чему дакле то набацивање на Рпм, којп н данас будп славенски дух, познатом окружницом, алп дакако у правцу католичке цркве. Наша вјера не смета нашој народностн, као ни осталим народпма, а то је већина, којп прппадају католицпзму. Доиста из Петрограда нпје још спнула свјетлост пстпне н правде, да нас може обасјати, камоли из Београда и Цетиња. Оставите .дакле Рим на његовом сјајном положају те немјешајте лудо васга рго!апЈ8.“ — У истој тој студији, у V. чданку, Нар. Л исту није бпло зазорџо писати на нашу адресу: „Што под грмом тиња на Цетињу, то се нири у Новом Саду, а пламца у Биограду.“ Није добро била прошла ни ова мука са ходочашћем у Рпм, а навалила је друга на приморске Србе. Крајем 1881. године букнула је у Боки Которској друга кривошијска буна. Узроци, спољашњн, билп су јој истн, као п буни 1869. године. Свршетак п пошљедице нијесу били пстп. (Јнп, који су распирплп ту бупу. обећавалп су брда п долппе устаницима. Касније се