Дело

ДВЛДЕСЕТ ГОДИНЛ ПОЛИТИЧКЕ БОРГ>Е НА ПРИМОРЈУ 187 У ночетку заједнпчке борбе Срба и Хрвата на Приморју против туђннштине, Павлнновић је и дјелом и говором био више Србпн, пего лп Хрват. Послије буне у Боснп и Херцеговипи н непосредно прије ње, промијеппо је са свим свој рад, говор и пнсање. Он је највише порадио, да је упиштен Љубишнн пзбор п тим ударен први клинац борбе Срба и Хрвата на Прнморју. Он је повео коло против Срба п до своје смрти био му је коловођа. Српскн Лист морао је, ради тога, највећу пажњу да посвети том ногибељном нротпвнику. Он је у књижици, коју споменусмо, прорешетао сав рад и главније нисање нопа Павлнновића. Није ни длака остала, а да је Бјелановић није оборпо основаним разлозима. Пародни Лист подметао је Србима, да су онп промијенили правац свом политичком раду и да су издалп некдашња своја начела. На то је у тој књижици одговорено стр. 35. „Ко се промпјенио? Ко је издао? „Год. 1848. Срби се слажу са Хрватима. Пошто је прогрмнла реакцпја н проглашена уставност, Срби се опет слажу са Хрватима, слажу се уз српско-хрватску слогу. Пстп Хрвати прнзнају, да су се гласу из Хрватске одазвали у првом реду Срби и српски окрузи, да Срби бирају наметнуте кандидате. Али Хрвати у Хрватској и Далмацији његују слогу и пазе Србе, док су им требали, да се онамо укрпјепе, ако стеку већину у сабору. Тада Хрватп стали окретати ћурак наопако. Срби стали се досјећати; некп стали сумњатн, некп сталп измицати; трзају се у неизвјесности за неколико година, док Хрвати не учинише свој пошљедњп скок — скок на иос — прогласпше све примор.је до Дрине хрватском земљом на основу хрватског исторпјског права. „Јесу ли Срби могли и морали пћи до ове скрајностп за Хрватима? Не, морали су се прије одрећи свог пмена, своје прошлости н будућности. Срби су морали погазнти све своје светиње п ирихватити иож, којп удара Српство усред срца жива. Али тако самоубијство Павлиновић од нас ие може захтијевати, баш кад би ималн смисла и значаја његовн документп, јер ас1 1тро881МНа пегао 1епе1иг, а заиста у пемогућне стварп спада својевољно мијењање народног пмена п народног знача.ја. Ко се, дакле, промпјепио, којепздао? Да се на свој првашњи