Дело

Л Е Л 1» 144 иримјер вратимо, да мале са великијем срашшмо: ко ј<* у Пталпјн нздао народнп програм, Гарпбалди пли Пио IX.? „ лнцемјерство бпло је иа хрватској странн ијош нешто горе. Овн душмани Орпства отиочелн иреиовиједањем заједнпце са Србпма, док је од Орба потребна бнла; а закључилп нпјекањем Срба и уипштен.ем српскога имеиа, кад нм се учнннла згода за овако велпко предузеГе. Прије билп лицемјерни; у потоње безобразнп п непоштени. Јер, да упптамо ту нскрену н ноштену госиоду, шта то значи хрватска држава у Хрватској н Славонпјп са Крајином, у Далмацији, Коснн н Херцеговинп? опачп, да Хрватн у својој државп носе државпоправпу власт, да Хрватство пма државпо-политичкн значај, коју власт н којн значај Србн не могу пмати; Србпма се оставља само племенскп назпв. Дакле Срби којп су у овијем зсмљама у већинн, којп од памтпвијека у њима живе н натогилн су пх сузама н крви својом, у својој властитој земљн и кућп постају, по силп неког хрватског права, — хрватскијем цпгаппма. Да. јер и циганима још нпје ппко заиијекао, пити је могућно занпјекатн, љихово племеиско пме.

Иови политичкн програм о полптико-државној власти Хрвата у петоједницп пе може се пзвестн чланцима Нар. Листа, већ силом. Српска народност п њезина природиа права ие могу пропасти већ пропашћу самог српског иарода. Преко ерпскпјех љешпиа може се у Српству нешто пзвестп, што српско ппје. Такп покушајп тешки су. управ нензведл.ивп. Алп кад би и немогућно постало могућно, кад би се Српство једнпм махом сабље могло. збрпсатп. и тада слаба корист хрватској дружини, јер ппак побиједно бн неко други, ко му драго, — не шшошто хрватска мисао.“ Поп Павлиновнћ, кад је Л»убиша у то доба већ био мргав, изнпо је у Народном Лпсту, како је Л>убиша још год. 1870. дао некакву писмепу пзјаву о сједињењу Далмације Хрватској н Славонпји. Орган хрватске народне странке хтио је тпм, послије дванаест годнна и послије свега онога, што се догодило седамдесетих година, да прекорп Србе с недошљедности. Л>убиша је то учпнно тобож, „да олакотп свој избор у царевинско внјеће и да уклони од себе сваку сумњу, да бп он што иначе тајно могао по Бечу дошапћиваТ1г“ Бјелановић је на то у горњој књижици (стр. 88.) п ово одговорно: „Л.убиша је осјећао у себп велику способност п хтио је у