Дело

113 ЗЕМЉЕ ПЛЛЧА 13 пељпво нздржава. Огуглао човјек па несрећу, па п пе мари нп за шта. Научно је терзплук п ради љепоту божју. У сну му се внше иута иојави блпједа сјенка љегове несретпе сестре с грдном раном у срцу, која зјапи као избјено и закрвављено око наврх днвове главе. Прпјетн му мршавнм кажипрстом н корн га пискавим гласом као у здухе, што јој нри првом гутљају из нехара среће и пехар разби и живот угаси. А оп?... За све то вријеме стојн као прнкован за гвоздени стуб, уз који лнжу ужасни пламеновп с ломаче; у очајању бјесовнто се грчи п иревпја, као змија у процијешт, п најзад му се отме с усана грозан крпк: „Све за вјеру, име и образ! Сг.е... све!...“ Од таког се повпка тамнпца затресе, стража ирепане, он пробудп а сновне му утворе нестане испред маштених очију. II он осјећа — јер брат није шална ствар, — да, осјећа сву тежину свога љутог гријеха; и он горко сноси све грозпе посљедице тога грп.јеха, — алп се пнкад не каје што је то учиНпо IX Оне годпне кад је Ламздорф долазио у Србпју, неко утури глас међу лако запаљиви нук у Херцеговини, да је Ламздорфа послао рускп цар код српскога краља, да се здоговоре: како ће отетн Босну н Херцеговину и све до Дубровника и Сења од Аустрије. То се зафитнљило и уврћело у главу кршннм Херцеговцнма — као што веле: што човјек жели у оно најлакше и вјерује. Те Срби, прво по Невесињу па онда по свпм херцеговачким племенима, стану тражити од Земаљске Владе пасоше за Србију: да се тамо нађу кад куцне час за свету освету. То швапска мусала једва дочека, како бп жилави српски живаљ разриједила, а упражњена мјеста попунила Швабама, Маџарима, Шокцима, Чифутима п сваком вјером, што би јој све иослужило као гвозден ексер у тенећу нли дренов клин у процијеп букова шуља. Те вјештачки настане још и внше распухивати жераву комешања кроз народ, подстрекујућп га на сеобу. У то.ј иамјери разашље своје агенте по свој Херцеговинн: а ови су се издавали за Србијанце и јавпо обећавалп Херцеговцнма испред српске владе златна брда и добрета каква се ни у сну пе внђају.