Дело

14 Л Е Л 0 II днже се читава врзгара н калабалук широм све Херцеговпне. Наврлн задрти Хевцеговцп, па само што српјеташ по свим котарскнм уредима по читаве буљуке сељака којн траже пасоше. Неки нх добнјају, а неки очекују да им дођу потврђенн из Сарајева. По варошким се пазарима скркао бпјели свнјет. Блеје н мпјешају се читава стада н крдови стоке, ситне и крупне, коју они што остављају свој родни камен продају по што за што опнм што по певољи остају и још који дан у земљи својпх предака. Тако ми Бога, бивало је случајева, да се тога пута у Херцеговнни могао купити ован нспод чанкара за форинту и по. Као кад људи окрепу иревртати свој чанак и вечеру у њему. Једап Невесињац из Површи, испред шта ће да отпртља. доћера у Касабу триста брава и све прода за триста форпната. Једап Србин варошанпп посматрао то из прикрајка, смучило му се од туге, па ће боно запитати земљака: „Зашто, болан, урва толики мал ни зашта?!*... Површаннн га премјерп оштро, па ће му опоро: — Ако га бестрегавам, мој је — и драго ми је! Ту теби нема ни из ћесе ни у ћесу, па ти је вљеше о свом послу. А у здравље српскога краља — у Бога се уздам, да ћу нод његовијем свијетлијем скутом до ово доба године имат' трп пут’ љолико. Ма, бели, ни ПЈвабо неће добијат’ порезе за дуго. Краљ ће ми дат’ пушку и нож, а за ово триста фијорина ја ћу сам по себи купит’ триста теста фишека, па нек’ ме чека Калај о прољећу о’ђе, ако смије. Узалуд су настојавали српски прваци и мудрији људи, да обезуме и разбију гракнулн народ од непромишљена, несавремена п неумјесна подузећа. Ајбо; ништа им све љепоречје није помагало. Шта више, ко би ког од Невесињаца стао одвраћати да не напушта прнјеклад својих ђедова, сматран је од ових за швапског шпијуна, па је и до сукоба долазило. II из самог Невесиња отпртља седам стотина фамилија. Стојн плач и колеж оних који остају, а пјесма и весеље оних што одлазе — да ти се коса увис дигне а кожа .најежи. А н швапска је влада нодешавала гајде, те гледала и настојавала да испујда оне који су јој били сумњиви, док ни једном од млакоња и купљених душа није давала дозволе за селидбу, ма да се н таквих јављало за пасош. То је једна од