Дело

113 ЗЕМЉК ПЛЛЧА 15 најочитијих свједоџаба њене намјере, — али то ускнпјелп н огорченп Херцеговци нити внђаху ннтп пм ишта бнјаше стало да виде или да не виде. Њима је само било до тога да се како будн било курталпшу ћесарскога господарства над собом п дочепају се иезавпсног комада слободпе земље Србннове, ђе ће рахат презимнти зиму, па о прољећ^ : здраво, горо — кућо п баштино! н амо, пушко — и отац п мајко!... II, у највпшем јеку те сеобе, чу се глас и одјекну као гром низа сву Херцеговину: да је српска влада за херцеговачке исељеппке затворила границу на Земуну и Мокрој Гори. Ко је, веле, до Лучнна-дне на подне прешао границу — добро де: и добио је земљу и намјешће н помоћ и сваку сатвар што му треба од владе и краља, да је кабил и сјеме од тикве н приплод од интуша; а ко је послије тога рока дошао, не пуштају га никако унутра, но га стражарно враћају назад. Један је од Невесињаца, који није никако хтио жив да се врати под Шваба. распорио сам себе па савској обали. Као муња из ведра неба, тај глас поразн Србе по Херцеговини. Тек тада виђеше ко је свему томе крив, и окрену мало и велико роптати на — Аустрију. Швабе су мислиле да једним метком улове два зеца, на погодише средину. Рачуналн су да ће сад Срби осути дрвље н камење на Србију, што нх, провнђајућп швапску намисао и не хотећи да се проређује и слаби српски живаљ у Херцеговини, не хтједе прпмити у се; н да ће сад имовно разурепи- исељеници сами пасти у крило ћесаревцима, као тпчица под кљун и канџе буљооког ћука. Али се у првог преварише те на јако, а у другом у пола. Утолико се одсељепе фамилије у читавим поворкама стадоше враћатн са српске гранпце. II заиста, то бнјаше Богу плакати, гледајући како се онн који се јако селе и они којп се враћају у бездом у по иута стадоше сријетатп; они којп тек пртљају изненађано питати: шта је то?... а опи што се врћу тужно одговарати: „А шта, браћо! Мука н несрећа за нас, невољнике, куд-гођ се окренемо! Поткупио, бнва, бечки ћесар краљицу у Србијп те, кријућн од краља и милистора, наредила да нас не пуштају у СрбијуА Оно робља што се враћало с Мокре Горе кроз, неколика дана пало је опет на своју остављену постојбпну било на терет себи или својим ближњим н прпјатељима, бпло пак влади. А,