Дело

ПНСМЛ ПРНЈАТЕЉИЦП 201 Једна од оне две младе буле брпше јој сузе својим рупцем, љубп је п плаче. „1Бене сестре, је ли, Емир-ханум? пзустих готово нечујно. — После“, одговори она шапатом. Уаборавила сам да кажем, да ми хапума рекла: „Мадам, невеста је черкеска лепота. Она се, та лепота, тражи п за харем нашега падшпаха; јер у Турској: црне очи нису више у моди“. Сад гледам ту черкеску лепоту: висок узраст, витак стас, црне (обрве п трепавице, а јасно плаве очи. Мода! Од широке сукње направп уску, од дугачкпх панталона кратке, од впсока шешира низак; данас .јој по вољи зелепа хаљина, сутра нлава, н ласно: дај хаљнну фарбару. Али шта ће Мода е очнма?! П шта да раде Туркпње, кад су обично очнју црних као трњине? Бела, а она на лице метнула пудер (штета!); коса природна (хвала Вогу!), као печен кестен, светла као зрела маслинка, густа као четка п дуга као..., не знам. С чпм да је поредим? Дуже косе ннсам до сад видела, дотиче јој се чланака, расплетена, да јој у новом животу ништа није сплетено; а рука? ручица; а нога? ножица; анокти?... ноката јој нисам видела: на рукама јој беле кожне рукавице, на ногама беле свилене циггеле. Хаљпна јој је од белога кумаша, сашивена европскн: струк се ирипио уз вити стас њезип. Али тај кумаш није једноставаи, већ дивно извезен златом, којн су везле сироте ^мусломанке у Смирни. Уместо венца. на глави јој је диадема, у облику звезде и полумесеца; вео као у наше невесте; од краја диадеме. с обе стране, тел, којп се спушта низ прса. Овај тел оне зову пече, за то што се раширп преко лица невестп, кадје изводе. Обоцп. гривне, све драго камење, а на грудпма од смарагда, сафпра и рубнпа игла: пауп са рашпреним репом. На лицу нп варка пи плавпх п зеленпх „ђелин-пули“, као у нишких невеста. Невеста је, као што рекох, између два огледала, те од једном видимо трп невесте, све трн лепе, све трп обориле очи у под, п све трп плачу. А она две младе, што се с њом прашташе, час јој брншу очи, час јој намештају вео. час је хладе. Не могах да трппм, опет прошаптах: „Како су нежне, Емир-ханум! ваљда њене сестре? — Снахе. „Жене ове двојице? — Једнога. млађег, онога што много плаче. „Не разумем. — Како не разумеш?! Ортаци...; знаш ли шта су ортаци?“