Дело

•200 Л Е Л о пре виднм невесту, те ме проведе кроз једна уека и виеока врата, која овде служе уместо познатнх турских капшдпка. Шта је овамо у врту цвећа! шта лнмуиова! II ова кућа, харем, двокатна, лепша од оне, намештена пола европски пола турскп. У салону нас дочекаше три Турчнна, у европском оделу, сва тројица у фесовнма, најстарпјп у чарапама: невестнн отац н браћа. Кмнр-ханума није епустила пече; седе, па одмах узе да пушн. Уђе домаћица. Средовечна; нздужнла се као мотка: чемашнр-срги, то јест мотка за подуннрање рубља, мора бити да су јој хануме такав надимак дале. Представл.а султанију. П одело, п обућа, п чешљање, све ми говори е је ово нека ' од оних затуцапих Туркпња. Хрка јој с триста бора п три хиљаде нрошива, терлуци наврх прстију, сокма (старинско чешљање) с јеменпјом гуштерове боје. Пред Емир-ханумом направп темена, на мене бацп једтш охол и пун презрења поглед, седе па ми окрете леђа. Ја се толнко застидех. „Да идем, Емир-хапум? — Седи, мадам, па сехири. Арнаутка, Ђаковалика. У тебе она не треба да гледа тебе ненознату, него мене своју прнјатељицу; ама арнаутска дебела глава нпје кадра да разуме овако танке стварп“, шапће мн Емпр-ханума на ухо. да ме умирп. У Нншу је „вођење певесте“ у четвртак у зору, овде око вечерње: најдирљивпји чин у турској свадби, која траје петнаест дана. Пзведоше невесту да се опростн с родитељнма и браћом: мпле, она п две младице, њене воднље. Ухватиле је за мншице, а кад је доведоше пред оца, пустпше је, она се саже те додирну оцу уснама н челом ногу, скут и руку; отац занлака, привуче је на груди, па је пољуби у чело н косу. II мајку тако поздрави. а она је, та њена надувена мајка, нжљуби плачући. Па н браћа је љубе и плачу: обојнца заплакаше још како је угледатне. Један брат, млађи, нлаче као жена: поклопио лице у руке, на разастрту махраму, па јеца. Ушле су три хануме, с две младе се грли, љуби, све плачу. Два огледала од пода скоро до тавана у два кута — окрепута једно према другом, међу њима кадивена наслоњача: ту посадише невесту. Према оцу је: тпшина, само се чује млађега брата јецање. Нашто сузе оволике? Као да је не удају но сахрањују.