Дело

'214 Д Е Л 0 јански елеменат: за путом, који почива на грбини лавовој, слика пешто некакав голбрад човек (Глигорије?). Лав, као носилац или подупирач неега, јавља се и у нашој нстовременој архитектури,7 камо је прдро ив Италије. На фол. 165 стоји слнчица једнога од оншримских војника (сотнпка, цептуријона, који стражарише н Христову гробу. Војник је фиксиран у тренутку, када је, васвснућем запрепашћен, полугласно узвпкнуо: „заиста овај бјаше син Божиј“.8 Прпказ привлачи пажњу не само зато, шт живо оцртава душевно стање војничког покајника, него и стога што одваја од византпјског начина, где центуријон прооде копљем ребра Распетога и устукне пред сопственим злочинч. Ова је минијатура, по уметничкој замисли и поетнчносги, Зиља лепа. У њој се илуминатор опростио за часак главнога декоративног задатка п посведочпо своју дораслост и за дуље уметничке ствари. Орнаментациона је грана, видесмо, главна у накиту Мирослављевог јеванђеља. зегове минијатуре не илуструју текст, него красе књигу као таву, незавпсно од њене садржине. На тај је начин илуминатормогао слободније иоступати, што је и учпнио. Пмајући стало у памети и пред очима, да јеванђеље ваља што раскошнје „заставити“, достојно онога за кога је писано — „великосланаго кнеза Мирослава, спна Бавидина — мннијатор се користово најразнороднијим мотивима те врсте сликарске вештнне. Њемпве служи као накит: зверпње, птпце, јеванђелисти, па и сам свБорђе кад нробурази аждају [фол. 14У]. Али му јачина ннје у тие, него у довијању увек новпм мотпвнма. Он је као модера) карикатуриста пун досетака п впца. Треба видетп два његов дечка [фол. 111 н 160], с пајацким, шпљатим капама, иа се дмах уверптп да нх је намерно учинио смешним. Не мање су заимљиве и његове ^епге-сличице, као што .је на ир. онај млци вештац са стопалама у чељустпма две змије [фол. 118], шп кад друга два шппарца испражњују плод из двокракога рога|фол. 129]. Овамо би се могли убројати п младн ђакон, с кадноицом у левој и јеванђељем у десној руци, ослоњен о дрво [<ол. 83], п шиљбок са штптом, пред 7 Испред т. зв. царских рата (она што воде пз унуграшн.е иринрате нартекса — у храм) у Стулшци. В. моју цпт. кн.пжицу, стр 30^^. „■ -ј по