Дело

0 МИНИЈАТУРАМА 215 градском капијом |фол. 2571 — два приказа, подједнако снмпатична и необичпа. На послетку, у ирнлог обнљу западнпх утицаја на мпнијат.уре Мирослављева јеванђеља, поред осталога, иде још п тај факат: да су све његове личности младе, махом фигуре дечачког узраста, округлих образа, ћосаве и с кудравом косом. Наше јеванђеље изгледа по тој еротичној црти као мала галерија пажева и млађаних скутопоша са двора каквога талијанског тиранина, и жпво нодсећа па доцнпје илумпниране збпрке немачких мннесенгера. У византпјским минијатурама је ова по.јава права реткост. Брада и старост сматране су неопходнпм атрибу.тима велештованих људп, п као у свакидишњицн, тако су њнх две и у уметностн почаст уживале. Стжиговски-1 наводп Нпћифора Грегораса (14 век), којп обријапо лице означава као „латински обичај41. Срби су, као п византинци, свп нуштали браду. На Пстоку су били без ње само евнуси п ћосе од рођења (ал(и>01), с којима се шега терала. IV Срби, као што је опште нознато, примише први пут у већпм масама хришћанство крајем 9 века. Покрштење, у колико га ннсу раннје пзвршнлп свештеници из Рима, доконалк су грчки свештеници. То је први историјеки факат. Други је у томе, да је српскп народ и даље потпадао у хпјерархнјском ногледу нод надбискуипје у Спљету, Бару (основана у 11 в.) и Дубровннку, које опет стајаху под влашћу Рима.10 Вајкадашња распра између псточне н западне (римске) цркве, утуљена .је тек 1054 г. коначним расцепом. То је трећп псторнјски факат. Четврти је у томе, да је све до времена Немање и св. Саве полптпчки и културнн утицај Рима, док год се језгро српске државе палазпло близу Далмације, бно упоран и дурашан. Па и дуго после организаторског рада она два велпка мужа нису 1Не МЈшаПи-еп <1е аегМвсћеп Р*акег8 ш МипсНеп. (Пздање оечке Академије Наука) 1906, стр. 117 1. 10 Стжиговски, говорећл (стр. 89.) о постојаним одиоспма Хрвата према Риму п Пталпјп, превпдео .је ову важну чињенпцу у исторпјско.ј прошлости ерпскога народа