Дело

•214 Д К Л 0 јсШскн елеменат: за нултом, који почива на грбипп лавовој, слнка нешто некакав голобрад човек (Глнгорије?). . 1ав, као иосплац нлп подупирач нечега, јавља се н у пашој пстовременој архнтектури,7 камо је продро из Пталије. 11а фол. 165 стојн сличица једнога од оннх рпмских војннка (сотннка, центуријона, којп стражарише на Хрнстову гробу. Нојипк је фпксиран у тренутку, када је, васкрснућем запрепашћен, полугласно узвнкнуо: „запста овај бнјаше снн Божиј“.8 Нрпказ нривлачн пажњу не само зато, што живо оцртава душевно стање војннчког покајника, него и с тога што одваја од впзантп.јског начина, где центуријон прободе копљем ребра Распетога н устукне пред сопственим злочпном. Ова је мини.јатура, и« уметничкој замислн н поетичносги, збиља лепа. У њој се илумнпатор опростио за часак главнога, декоратпвног задатка и иосведочио своју дораслост и за дубље уметничке ствари. Орнаментациона ,је страна, вндесмо, главпа у накпту Мнрослављевог јеванђеља. Н>егове мпнијатуре не илуструју текст, него красе књигу као такву, независно од њене садржине. На тој је начпн илуминатор могао слободније поступати, што је п учпнпо. Пмајући стално у памети и пред очима, да јеванђеље ваља што раскошније ,заставити“, достојно онога за кога је писано — „велнкославнаго кнеза Мирослава, снна Бавидина — минијатор се користовао најразнороднпјим мотивпма те врсте сликарске вештине. Њему све служи као накит: звериње, птпце, јеванђелисти, па и сам св. Ђорђе кад иробуразп аждају [фол. 149]. Али му јачина нпје у томе, него у довијању увек новнм мотпвнма. Он је као модеран карикатуриста пуи досетака п внца. Треба вндетп два његова дечка [фол. 111 п 1601, с пајацкпм, шиљатпм капама, на се одмах уверптп да их је намерно учпнио смешним. Не мање су занимљиве и његове ^епге-сличице, као што је на пр. онај младн вештац са стопалама у чељустпма две змпје [фол. 118], или кад друга два шппарца испражњују плод из двокракога рога [фол. 129]. Овамо бн се могли убројати п млади ђакон, с кадионицом у левој и јеванђељем у десно.ј руцп, ослоњен о дрво [фол. 83], и шиљбок са штптом, пред 7 Испред т. зв. царскпх врата (она што воде из уеутрашн.е припрате — партскса — у храм) у Студеницп. В. моју цпт. књпжицу, сгр 30. 8 Јев. по Мат. гл. 27, 54.