Дело

Д Е Л 0 230 ворио „ио бугарски* са једннм Иелешаннном досељеником у Лнпљану. Јањево је дало вал.анпх католнчкпх (|>ратара и даваће их н све више. Онн су преклопплп сву Стару Србнју, сву је својом мрежом опасалн. Онп су иредставнпци п агентп 1>гап#-а насИ Ов1еи. Онн туткају необуздапе Арнауте иротпв ннчнм незаштпћене раје. Онн раде стално и пстрајпо на истребл.ењу Срба са Косова. Успесн аустрнјске иолитике то су њини успесн. Несносно стање Срба у Старој Србнји колпко је последица рђаве турске управе у пајшпрем смнслу толнко п дело католичких фратара којн туткају Арнауте. Онп су а#еп1н ргоуоса^еиг«. II док онн стварају нереде и зулуме, унерене на истребљен.е чнтавог једног нлемена, аустрнјској дипломацнји пошло је за руком да ове злом сатрвепе крајеве искључи пз- благодети рефорама. Реформе се ни но коју цену нису смеле увести у овим странама јер би то бпло протпв ннтереса аустриске освајачке политпке. Прпређене су п арнаутске нобуне нротнв рефорама само да бп се Квропа увернла како увођење рефорама може изазватн још већпх компликацпја. Да не бп реформно дело пропало у опште Еврона је слегла раменима. Аустрнја је „ескамотпрала“ Стару Србнју нз рефорама. Квропа је ћутала јер су таке прилике бпле у опште. Са промењеним политичким положајем Квропе сад дај да бп се п овим крајевима указала иста пажња која и Маћедоннјн. А то је овде прече но нгде. Грех би био не учинитн. Пре . 1апњег Села, у даљини видн се вита Грачаница. Пз даљине је куд и камо лепша. Уздиже се као куиа од шећера. Спметрију не квари позније дозидана иренрата. Кад јој се приближи, та препрата ружи ово јединствено лепо дело старе српске архитектуре. Као што би бубуљица на носу ружила каку лепу девојку, тако ова препрата боде у очи. А стара Грачаница са пет кубета била је потпуно симетрична. Она је међ најлепшим задужбинама старих владалаца. Подигао ју је један од највећих владалаца из лозе Неманића — Стеван Милутин. Док споља због снметричности и не изгледа доста внсока, тек кад се ступи унутра, па погледа у средње кубе, осећа се њена висина. Диже се облацима да бн молитва вернпх била што ближе Богу. Фреске унутра нарочнто су лене, доста добро очуване у колпко је то могућио после варварске турске најезде. Чим се ступи, на првом луку су Милутпн и Симонида; Милутин, у потпуном владалачком орнату, прави џип, горостас,