Дело

ЈЕДНА РЕТКА КЊНГА 237 црте му нздају човека гвоздене воље ретке енергије. Нн гвоздена воља ни ретка енергија ннсу биле у стању да задрже процес опадања централпе властп који је створио феудализам. Цептрална власт је толико оиала да се могло деситп и то да су Мнлутнново мртво тело на Косову онљачкали ајдуци! Симоппда је мајушна фнна нежна принцеса са разнеженог византнског двора. С леве су стране Симеон (Немања) н ванредно лепа фреска Ане. С десне мале фреске свих чланова Неманпћа лозе. Сва је Грачаница у фрескама. Остале су као живи сведоци некадашње наше велике државе, као ремек дела старе српско-византпске уметностп. Ко нм је мајстор био о том трага нема. Можда са мора Латинче, ако би се могло утврдити да је утпцај талпјанске културе у то доба овладао н овнм странама; тих доказа још нема. Међ најлепше фреске долазе две Богородице у олтару и Јован Крститељ. Богородица насмерана блага пуна милоште и опроштаја. Крститељ разбарушене косе оштрих црта, човек којп нрииравља револуцију на морално-религиозном пољу, са своје суровости пропагатор без успеха, погледом шиба приклонике те пх одвраћа. Нарочито је интересантна фангастпчна алегорија о паклу; све у гшамену, триста најфантастичнијнх чуда опомпњу на муке вечнте. Бредн још поменути и фреску мудраца са Пстока у десном малом олтару у ризнпцн где се књиге чувају.; у хришћанскпм црквама она је ретка; Још је има само у једној француској цркви како ми рече францускн археолог г. Море који је летос у Грачанпци био ради студпја; његова госиођа, добар сликар, снимила је неколико леиих портрета, алегорију пакла и ове мудраце. Све боље фреске пуне су живота, на њима нема ничег шаблонског, уоквиреног, монотоног, досадног. То башиизазива сумњу да се помисли на талијанске прекоморске утицаје. Г. Море мисли да се п наша сама уметност могла винутп до тог савршепства, сама по себн, развптком, без страних утпцаја. Све су слпке већнном портрети. Само су две комиозиције: усијеније деве Марије и како Хрнстос разгошт из храма сарафе. На средњем кубету виде се са пода ситне стреле; варварски Турци гађали су Хрпста да му очи унаказе; ко зна, може бити да су те стреле још од косовске битке; до једне једва је с муко.м дошао наш консул г. Спалајковић. Одиста регка реликвија! Препрата је најочитији Доказ да се за два столећа некултуре и ропства нзгубио сваки појам о лепоти. Слике зоографа су право ругло према фрескама