Дело

Д Е Л 0 240 всо у непрестаиим сукобима, вечнто мирећп, стишавајући. Он је н у Дреници п у Ирнарепу кад се Љума буии, у Т>акову н Пећн, на Црпогорској граници — где у опште буде иотребе. У једпој такој нобуни показао се као обичап редов врло храбар; постао .је официром и ако није шннта свршио. У доцнијим побупама истакао се толнко да томе има да захвалп што је сад иаша, генерал, комапдант дивизије. Он једва уме дв се иодиише турски, а сриски говорп дивно. Иравичан је до крајности. Једном некп сељак терао товарна кола узанпм друмом, кола се једва крећу од терета, на то наишао пешке Шемзи-иаша, гарда која га пратп нареди сељаку да се с пута уклони, воловн нн да мрдпу, војннцп ударише сељака два трн пут, шему смрче па са неком тојагом лупи но леђима Шемзи-пашу којп је баш тада наншао нред кола. Војници склепташе сељака а Шемзи пе даде. Би му, истпна, чудо како га је овај смео ударити, па га упнта: А знаш ли ти, ко сам ја? Знам, пресветлп пашо, алн п тн да сн на мом месту био па би и ти мене да сам наша ударио. Зар не вндиш да се кола не могу скренути с пута?! II Шемзи-паша је пустио сељака. Он је, истипа, добро платио војнпчку ревност да сваког с пута гоне кад паша пролази. Шемзи-паша се нарочито истакао у побунама арнаутским; те су иобуне интересантпа појава; нарочнто су учестале од како се почело говорнтн о реформама и спецнјално у северних Арнаута, међ којпма аустријска пропаганда има пајвећп број својнх плаћеннка. Неоспорно је да се онн дпжу по мпгу фратора, у ировндној памери да се њнма за увек, а не само бољих времена омете дело рефорама у овим странама. С тим побунама увек се надовезује и нека бојазан од већих компликација. Бојазнп, међу тим, нема никако, а побуне су права фанфаронада. јер чим дође до густог, ни побуне ни од осионих неукротимпх Арнаута. То најбоље знају бивши Хафус-иаша и овај нсти Шемзи-паша. Зар су мало пута утишавали на пречац Арнауте, чим би им се за то дао миг из Стамбола. Један батаљон и једна батерија довољно је да утиша Арнауте. Арнаути би у брзо приклонили главу реформама, нитн би и помишљали да се буне, само кад би то хтео Стамбол. Али Стамбол то неће. 'Гурској годе нереди. Уз то она је приморана да у свему повлађује Арнаутима. Аустрија само трља руке јерјој је отворен нут ка Солуну. Српско племе нестаје, хумана Европа у једном незгодном часу то је санкционисала.