Дело

ЈЕДНА РЕТКА КЊНГЛ 241 Једна од најјачих таких побуна била је код Мптровице пре две године. Ипак она је одмах стишава чим .је као њена жртва пао незаборављени рускп конзул Шчербина. На месту где је иао уздиже се хумка гвозденом оградом заграђеиа. Недостојап споменнк Срба овом пстпнском прпјатељу српског народа. У Митровпцп дижу Срби јединствену цркву и по лепом и ио величини. Кад буде готова равнаће се катедралама. Из општег нашег пехата опа се, на наше ругло, подпже врло споро. У Мптровнцп је п нарочптп једаи чисто турски специјалптет који не вреди не поменутн. То је неки Пса Бољетинац. Од најобичније је багре арнаутске, као деран придржавао коње о манаетирским славама. Прочуо се у нередима, истакао да су га морали иротератп у Сургун у Цариград. Као правог зулумћара у Стамболу су га као што је то ред обасули поклонима: Султан му је даровао чин мајорски и орден меџедије, иоклонио му села и руднпке. Ои се враћа у Митровицу као највиђенијп и најбогатијп Арнаутин. Сем Бога и Цара он не признаје никакву власт. Он директпо с царем на телеграфу кореспондира. Треба впдети па моћи веровати да ,је и овако што могућно. И на жалост, то штје изузетна, то је врло честа појава. Најокорелији зликовци п разбојници иостајали су Султановпм ађутантима, генералима и пашама. Неиисмени л>уди заузимају највиђенпја места у државној служби, благодарећп каком чудном удесу или својим свирепствима. Така је Турска. II наравно, докле год у њо.ј буде ишло тако, ту напретка пеће бити. Трговина је у Митровици врло жива. Ту се истиче Нећ и сва северна Стара Србпја. Живот је мало слободнији но по другим турским варошима, где се ио акшаму све шћућурпло но кућама, да по улицама нема живе душе сем пазванџије, тако да варош изгледа као да је пзумрла. Од неколнко година на овамо у Мптровпцн су и два консулата руски и аустријски; због' сплнпх арпаутских зулума према срнском елементу, Русија је, на представку српске владе, отворпла свој копсулат у Мптровнцп. За њом је одмах и Аустрија. Улоге њихове на Балкану биле су са свпм супротне. Русија је штитила православне, Аустрпја гледала на Балкан као па свој плен; ирва је помагала упутарњм развитак држава и народа, друга изазпвала само смутње и нереде, да би се њима, у згодном моменту, могла користптп. Непојамно је; према тпм њиним разним улогама, како су се те две државе у Мирцштегу Дело, књ. 41. 16