Дело

24*2 Д К Л о 190*2. годиие могле сложитн иа ааједннчку акцнју у интаи.у завођеља рефорама у трима вилајетнма румелиским, ако се узме да је прва погодба, да се одржи споразум, и иоред све рааличности пптереса, нскреиост. А нскрености овде ппје ин могло бптп, нити је има. То се па сваком кораку осећа, Ипак, овде две државе раднле су заједно. У иочетку реформне акције, ире увођења реформпе жандармери.је, реформио се дело протезало н на Стару Србнју сем горња севериа два санцака, па које је Аустрија иретеидовала. 1’ускп и аустрпјскн копзулп чинили су Хилми-иашп и цивилним агентима заједпичке иредставке. Те иредставке нмале су н свог дејства. Највећн број зулумћара бпо је протеран у Сургун. Иароду Је тад лакнуло. Престала су у неколнко зла арнаутска која су му жпвот чинила несносним. II данас, народ у пећској нахији сећа се као са неком чежњом тпх времена — „доба ферикова“. С правом се може рећи да је од почетка реформне акције само корнсти имала Стара Србија, док у Македонији није ни могло бнтн говора о неком побољшању услед изукрштаности толиких разноликих народносннх интереса. Овакав рад пије могао бити ни мало угодан аустријској*освајачкој политици, он је наперен био против њених властитих интереса. Њена днпломација с тога морала је предузетн све, да се то осујети. На амбасадорским конференцијама у Царнграду, кад је искрсло питање о увођењу стране жандармернје, њен дипломатски представник категорички тражи: да се Стара Србија искључи из рефорама или повери увођење рефорама њеннм жандармеријскнм официрима; у сконском санџаку да буду аустрискп офпцири. Увође рефорама сад је зависило само од Аустрпје. Први њен захтев није се могао испуннти, стога је Стара Србија сем Скопског санџака и искључена из рефорама „ескамотанских“ Аустрије. Други је иснуњен, да би се могло отпочетн са реформама. И ако није требала дати свој пристанак па ово, Руспја га је ипак дала; правдати се једино може спољним недаћама и унутрашњим немирима у самој Русији. Од завођења реформне жандармерије Стара Србија је искључена из рефорама до „бољих времена“. Реформна акција, пак, како су је схватиле Русија и Аустрија у почетку била је осуђена на неуспех. Овака кака је није могла дати никаких новољних резултата. Реформе су требале да обухвате тоталитет рђаве турске административне системе који је и изазвао мучан и несносан положај хрпшћана; а не само