Дело

ЈЕДИА РЕТКА КЊНГА 243 једну грану и то ону која је најмаље могла иружити иовољних резултата; јер зло је било последицо целог система а не само једног његовог дела. За тим, реформе су се требале прострети на све делове где је зло обладало а није требало искључиватн оне који су од зла највнше страдалп. Руско-аустриски пројекат није показао резултата. То су обе државе констатовале званично. Оваким радом Једино заинтересованих држава;‘ чело Аустрије и Руспје, није могла бити задовољна Европа која је носила и сама одговорност за неуспех. Уз то се све више опажало одсудство Русије које је сва заинтересована била својим упутрашњим непогодама. Аустрији се ннсу могле оставити одрешене руке. II Енглеска узима т.у иницијативу да све европске Силе велике узму удела у реформној акцији. Њен предлог је прпхваћен — финансиска контрола реформна је дело свих сила, а не више само Аустрије и Русије. Овај преокрет у реформној акцији по нас је врло важан. Србија треба да се користи њиме. Сад је време да се покрене опет питање о проширењу рефорама и на Стару Србију. То би се питање сад могло покренути с успехом, нарочито зато што је Енглеска изрпчно изјавила да реформе треба да се распростру и на оне крајеве у којима је зло несносније но у оним деловима где се реформе уводе; што се за ове оправдане захтеве може придобити и сва либерална Европа; што више немамо да се боримо са Голуховским и Ламсдорфом, коме је лако било жртвовати Стару Србију, зарад неких многнх услуга, пошто она није руска земља. Одмах више Митровице на северу уздиже се купа града Звечана у ком је удављеп Стеван Владислав. Нпчега нема што бн нривлачило да се нење уз врлети градске. Сат даље, „аустриском зоном“ стиже се у малецу Бањску крај Косова Страхинића Бана. На врх села су рушевине некадашње најбогатије цркве. За време навале турске, у њој је служило на стотнну свештеника; злато и богаство њено било је на далеко знано. У Бањској данас нема ниједног Србина, а од вељелепне цркве само стоје зидине, рушевине; са средњег кубета, висе огромни синџири највећег полијелеја, па синџприма су везе двоглавп белн орлови Неманића. Ту светињу данас чува хоџа; прича да иноверне ирати проклетство цркве; многе су турске породице зндале домове око цркве црквеним каменом; ниједна се кућа нпје могла одржати. Све су породице нзумрле; Алахова клетва! У Бањској је и јака терма, мало блажа од наше Брањске