Дело

Д Е Л 0 Ј44 Нањо. Мпоги свет долавн амо да се лочп. Губота је била кад се хануме купале. Нама се прохтело да се н мп окупамо мнмо сваког реда. II амамџпја је с муко.м иајурно буле да бпсмо се мн могли шурптн у иреврелој водп. Мн европљанп смо уоиште грдно безобзпрни у Турској. Захтевамо п оно што се нигде на свету, нп кодсвоје рођене куће не може тражити. Турцп, нстина, спнсходл.пво чине све, алн ми се све чнни да пас држе горпм дпвљацнма по мн њих. Ретко кад да покажу зубе, али кад то учпне, онда треба пропастп у земл>у. Код Баљске пење се пут врлетан ка Новом Пазару. На некпм кнрпџпјским кон.чпћима које једва сачекасмо гегали смо натраг Мптровицп. Требалоје сутра рано ранптн за Девнч. Отпевавши вјечнаја памјат на Шчербпшшој Хумци, полако смо улазилп у Дреиицу/Од планпне Чичавнце на којој је седамдесет п седам црквишта па ка Пећи пружа се днвна Дреница данас чпсто арнаутска. Лре сто и толико годипа бпла је ериска. Данас нигде српске живе душе, на Србе опомињу једнно још манастир Девпч и свете мошти преподобног Лапићпја. Свуд сам Арнаутнн. Дреница је дивна питомина, романтична дпвљина. Она уводи у иитому богату Метохпју седиште српскпх Патрпјараха. Свуд дивни забелег без жпве душе. Овде тек ио која арнаутска кула бели се крај зелена шумарка. Пначе свуд тајанственн мпр којп у срж доппре. Свуд пусто без људи, дивља, дпвна, богата, величанствепа природа. Неки потајни страх обузима човека нролазећн кроз ову тишнну коју ни поветарац не ремети. Једном само по до зла Бога рђавоме иуту сретосмо арнаутина уз претоварена кола споповпма; кад нас угледа откочн мартинку; тај син днвљпне изгледа да нпје навнкао на шеишре. На једном кладенцу угледасмо једну остарију женску. Савладани жеђу на врелом сунчаном дану нођосмо води. Горштакиња се склонп али нам остави суд да захитимо воду; новац пије хтела узети. Арнаутке се носе као и Српкиње, Арнаутн као и Срби. Бео копоран, беле чакшире, дуги перчини; мешати их можете до миле воље, они се познати пе могу. Једина оку једва прпметна разлика је у кошуљн: Срби носе везену кошуљу док Арнаутп без нкака веза. Дренпца је у Старој Србијн једпна област која не признаје никаку власт, потпуно аутономпа, која зна једппо за арнаутски „лекс-канм“ и Султана. Кад је власт пре неколико година подигла у Лауши блпзу Девпча Сарај за дреничког кајмакама и кајмакам дошао,