Дело

-1ЕД11Л РЕТКЛ КЊИГЛ 24 б Дреничани су се окушши, кајмакама протерали а Сарај до земље норушилп. То пх је, истина, скупо стало, Шемзи-паша им се за то љуто осветно, али су, ипак, Турцп сматралп за најбоље да све оставе по старом. II гш тој Дрепици, требало је ићи у шеширу, без пчије бесе, на божију вересију. Пуста младост која се ннчег не боји! Баш у подпе стигло се у манастпр Девпч. У манастпру врн, све се ускомешало; са свих страна долази народ: нз Вучитрна, Тетова, Гиљана, Нризрена а највише из пећске нахије. Послуга манастирска растрчала се да смести побожан народ но зградама. Око капије заптије пазе на сваког који улазн. Пред каппјом бостанџије, бозаџије, прстенџије нуде робу сељацнма. Наш пајтон и троми коњић са врха се указали. Усред те писке, вриске галаме, вреве, забуне ипак звоиа забрујаше са малене црквице н огласише, по обнчају, долазак „консула“. Појурио народ у сусрет; скпдање, једио опште љубљење. С љима заједно прпђосмо вратницама манастпрским па којима нас је са братијом чекао нгуман манастира, архпмандрит Манојло, наш давнашњп познаннк из Скопља. Народ, тај нанаћепп српскп народ, сав усхпћен доласком нашим; као да му је сдуше пао сињн камен: у нама је гледао веснике пове слободе, новог жпвота. Све се слегло око нас: н мало и велико и мушко п женско. Све у пас гледа као у довосиоце новпх дана боље будућности, као срећне синове слободног српског племена, и тужнпм, боним очпма као Да ппта, кад ћемо и ми као ви?! Обрадовалп су нам се; обрадовали су се кад чуше да нас је Господпн амо иослао. Онп га нпсу заборавплп од нрошле године па ни љегова обећања. У љпховпм срцима као да је одкуцавало: иа нису пас заборавнлн! Манастпр је малн, зидан за време Ђурђа Смедеревца, кад је наша сила била на измаку. Права слика оног времена. Нит архитектоне лепоте.нит уметничких слика. II то је опало. Једнно чувен што се у њему скрива тело Св. Јаннћија Божјег човека. Св. 'Јанпћије је био нспосник у девичким плашшама, чннио права чуда као Божји угодник. Предање велн да је Ђурађ једном неку од својпх кћерн која .је оглувела н ослепела од велнких краста отерао са двора, пе могућн гледати те жалостп. Девојка .је лутала док није залутала у девпчкој шуми. Св. Јанпћије је спазп, доведе пзвору близу манастнра н лековитом водом