Дело

ЈАКА КАО СМГТ 255 Чим сврши с ручком, сиђе до Опере, да увме једну ложу сакривену иза завесе. Била му је обећана. Тада оп отрча до Гијероа. Графица се појави одмах и још узбуђена, услед нежне синоћне сцене, рече: — Алн је то лепо што сте данас дошли! Он промуца: — Донео сам вам нешто. — А шта то! — Једну ложу за Онеру за једнну представу Хелзонове и Монтроза. — 0, прпјатељу каква жалост! Па ја сам у жалости. — Ваша је жалост већ четири месеца. — Уверавам вас ја не могу. — А Аиета? Помислите да се таква прилика можда више никад неће указати. — С киме би она ншла? — С оцем и' војвоткињом коју ћу позвати. Намеран сам да понудим једно место и маркизу. Она му се зигледа дубоко у очи, а луда је жеља сионаде да га пољуби. Не могући веровати својим ушима, она понови: — Маркизу? — Па да! И опа одмах иа то иристаде. Он немарно настави: — Јесте ли одредпли дан њпхова венчања? — Боже мој, јесмо, или скоро јесмо. Имамо разлога да се журпмо, у толико впше што је то било решено још нре смрти мамине. Ви се тога сећате? — Да, иотиуно. А за кад је одређено? — Па за ночетак јануара. Молим вас да ми опростите што вам то раније ннсам јавила. Анета уђе. Он осетн да му срце луиа у грудима врло јако, и сва љубав која га је иривлачила њој искрсну изненада и роди у њему оно чудновато, страсно одушевљење које постаје љубав кад га љубомора нодстиче. — Доносим вам нешто, каже он. А она ће. — То смо онда мп потпуно остали на „ви“. Он иоче очинскнм тоном: — Чујте, дете. Ја сам обавештен о ономе што ће се де-