Дело

18 Д Е Л 0 чему воде разговор, нскашља се н нсхрка, па преко дугачког чибука отаврзе: — Ама, браћо, што гођ вам ко прича, ја, богами, знам љевше о свему томе но сви ви и трпста ’вакпјех (показа руком на Митра). Добно сам јуче ппсмо од једнога добра Србипа нз Земуна, и у њ ми ннше о свему што је и како је било... — Шта каже?... Шта пнше?... загракташе Срби са свнх страна, п начеташе се око Крста. — Е, да вам причам. Сједите, иа ћете чут’! нареди Крсто. Све посиједа, а Крсто исни још једну, н настави: — II пише ми тај пријатељ из Сријема равна, да ј’ ови погани ћесар свему јаду крпв — о главу му се разбило, к’о што и хоће пајпотље, ако-бог-да!... Он, к'о његова пасја цека н вријежа, некако обрлати краља Алексу, те му он, к’о аџамија, кришом од министара и народа, мухурлехпса Боспу п Херцеговипу и даде му тапију на њу док-год траје свијета п внјека, салте да му он припозпа жену за краљицу над Шумадијом. А тотинекако прокопкај Шнјацн те се здоговори и убиј и њега и краљнцу а ћесару одмјери од шаке до лакта. Што тражили, то и нашли. — Наљути се, бива, на то од Беча сахибија. Криво му, да пукне од дерта — к’о кад му је за невољу љуту. Не жали он ерпскога краља ни краљице, но му деспет и куку уврх перчнна: што му Срби неће никакве праве његове над Босном и Херцеговцном да нризнаду. Чак неће ништа ни да чују о томе, но му поручују: с киме си вез‘о, с тијем и дријеши!... Кнда с‘ од муке, ама му не фајди. Напријед не умије, а остраг неће с миром — к’о његова пасја багра. — Те т' он — шта ће, како лп ће — паредн своме нрвом већилу до себе, Маџар-џенералу, да хазура тајин п мујимат; и да покупи сву измуштрану 'устринску милитарију под пушкама и са топовима, па гледа како те је крадимице но ноћи укрца у гвоздене вапоре и окрене низ тихо Дунаво право на Србнју: неће ли је посвојит' н нотхарачит. К’о што је, болан, погано и губаво, па хесапи: ово су се саде Србијанци почупали за кике унутра између себе, па нх је згода сломит’ и покорит' — сад ил’ икад, и ћарит’ с њихове коже баш како бит’ може. Како да и није! А-ну, момче, још једну бочицу те препеченпце! — II јохну се шпапска сила и хордија низ тихо Дунаво —